Zašto organska hrana nije hir nego potreba?

Objavljeno: 07 nov 2017

Zainteresovanost za organsku proizvodnju u Srbiji iz godine u godinu sve je veća, a stručnjaci smatraju da ova grana u Srbiji ima itekako dobru perspektivu, jer su, kako ističu- potrebe za izvozom tolike da kad bismo celu Srbiju „pokrili“ organskom hranom, verovatno bi sve izvezli. U Evropu najviše izvozimo voće- sveže jabuke i smrznute maline i kupine, a veoma su tražene i soja, žitarice, povrće, lekovito bilje… U Udruženju Serbia Organica kažu da je zainteresovanost za ovu proizvodnju poslednjih godina mnogo veća što potvrđuje i podatak da su u protekloj  godini površine povećane za više nego duplo. Takođe je i više onih koji se upuštaju u ovaj biznis.

Neposredno pre početka bavljenja organskom proizvodnjom neophodno je prethodno planiranje. Pre donošenja odluke potrebno je prikupiti sve informacije, šta je sve potrebno za bavljenje ovom proizvodnjom, kakvi preduslovi, šta je traženo na tržištu i kome se može plasirati. Posle donošenja odluke da se započne sa organskom proizvodnjom potrebno je da proizvođač pronađe način (literatura, kursevi, predavanja),  da se upozna sa principima, metodama, standardima, zakonom i pravilnicima u organskoj proizvodnji. Nije dovoljno da se proizvođač odluči i proizvodi po principima organske proizvodnje, da bi proizvode prodavao kao organske, već je potrebno da svoje proizvode sertifikuje. Za bavljenje organskom proizvodnjom potrebna su znanja iz više disciplina, naročito ona koja se odnose na dugoročno održavanje plodnosti zemljišta kao živog sistema (zemlja-biljka-mikroorganizmi).

U Srbiji postoje ovlašćene kontrolne organizacije koje vrše poslove kontrole i sertifikacije. Svake godine Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ovlašćuje kontrolne organizacije i objavljuje njihov spisak. Neophodno je da proizvođač uspostavi kontakt sa kontrolnom organizacijom, jednom ili više, i potraži ponudu o cenama usluga sertifikacije. Posle odabira kontrolne – sertifikacione organizacije proizvođač popunjava obrazac prijave kontrolnoj organizaciji za uključivanje u organsku proizvodnju. Prijava se popunjava detaljno, što preciznije i tačnije kako bi kontrolor sertifikacione organizacije mogao da obavi kontrolu proizvodnje na terenu.

Na osnovu prijave proizvođač i izabrana ovlašćena kontrolna organizacija sklapaju ugovor o vršenju kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji na osnovu koga proizvođač dobija svoj evidencioni broj. Kada je reč o organskoj voćarskoj proizvodnji mogu se sertifikovati već podignuti voćni zasadi ili zasadi koji se tek podižu. S obzirom na nemogućnost nabavke organskog sadnog materijala i druge procedure za brzo sertifikovanje,  uobičajeno je da se sa zasadom ili parcelom prvo ulazi u period konverzije – prilagođavanja organskoj proizvodnji.

Period konverzije za voćne vrste traje 3 godine.

Tokom konverzije u zasadu se primenjuju sve metode po zakonu o organskoj proizvodnji. Početak procesa konverzije počinje da teče od dana potpisivanja ugovora. Period konverzije se može skratiti uz dozvolu nadležnog ministarstva samo u izuzetnim slučajevima uz dokaze o poreklu sadnog materijala i potvrdom da predmetne parcele nisu tretirane u poslednje tri godine nedozvoljenim sredstvima u organskoj proizvodnji. Posle sklapanja ugovora proizvođač i kontrolna organizacija prave plan kontrole. Kontrola obuhvata punu fizičku kontrolu parcela i kontrolu dokumentacije proizvođača od kojih je najvažnija knjiga polja.

Prilikom kontrole,  kontrolor piše izveštaj o obavljenoj kontroli koji potpisuje proizvođač i kontrolna organizacija na osnovu koga kontrolna organizacija donosi odluku o sertifikaciji i izdaje sertifikat da je proizvod proizveden po metodama organske proizvodnje.

Sertifikat se izdaje kako za organski proizvod,  tako i za proizvode iz perioda konverzije i važi godinu dana. Svaki sertifikat ima broj, naziv sedište i broj kontrolne organizacije, naziv adresu i oblast proizvodnje proizvođača, vrstu i procenjenu količinu sertifikovanog proizvoda, datum kontrole, period važenja sertifikata. Kontrolna organizacija obavlja najmanje jednu najavljenu kontrolu, po potrebi može obaviti i nenajavljene kontrole i uzorkovanje tokom godine.

Isti kontrolor ne može da vrši kontrolu jednog proizvođača duže od tri godine.

Ilustracija: organska hrana, foto: https://static.thenortheasttoday.com
Ilustracija: organska hrana, foto: https://static.thenortheasttoday.com

Osnovni cilj organskog gazdinstva je samoodrživost. Veoma je značajno da uravnoteženi odnos biljne i stočarske proizvodnje obezbedi dovoljno hrane za ishranu domaćih životinja, odnosno da stočarstvo obezbedi organsko djubrivo. U proseku za 1 ha biljne proizvodnje potrebno je 1-2 uslovna grla krupne stoke (zavisi od vrste i intenziteta proizvodnje). Samoodrživost se ostvaruje i multifunkcionalnom poljoprivredom (raznovrsna proizvodnja) kao i multifunkcionalnošću poljoprivrednog gazdinstva posebno porodičnog tipa. To su eko-farme odnosno naši salaši.

U organskoj proizvodnji voda za navodnjavanje mora biti I ili II klase.

Osnov organske poljoprivrede je plodored, kao sistem biljne proizvodnje, postavljen u skladu sa tipom proizvodnje i plodnošću zemljišta. Plodoredu su podređeni sistemi obrade zemljišta i đubrenje. Za razliku od konvencionalne proizvodnje gde je u primeni slobodna plodosmena, u organskoj je to čvrst ratarski, ratarsko-povrtarski, ratarsko-krmni, povrtarski i dr. plodored. Jasno, plodored ima višestruki značaj za plodnost zemljišta (fizička, hemijska i mikrobiološka svojstva), za regulaciju korova, štetočina i bolesti, za smanjenje erozije. U organskoj proizvodnji obavezno je uvođenje leguminoza u plodored, a u zavisnosti od plodnosti i tipa zemljišta, i travno-detelinskih smeša.

Ilustracija, organsko povrće, foto: http://www.artistic-law.com/
Ilustracija, organsko povrće, foto: http://www.artistic-law.com/

U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba utvrđenih sredstava za zaštitu bilja (na primer: insekticidi – biljna ulja, piretrin iz buvaca, kvazija, ratenon, biološka sredstva na bazi bakterija, virusa, gljivica – kao što je Bacillus thurigiensis, feromoni, bakarhidroksid, kalijev sapun, kalijum permanganat, sumpor i dr.) od kojih neka mora da odobri inspektor. U slučaju potrebe (izrazit napad štetočina ili bolesti) inspektor za organsku poljoprivredu može dozvoliti (uz pismenu saglasnost) i primenu nekih biocida (zelena lista). Lista dozvoljenih sredstava se redovno analizira, revidira i proširuje. Veoma je efikasna kontrola korova primenom mašine comb harrow (drljača-češalj) višenamenskog tipa sa zupcima na fleksibilnom okviru, koja se koristi podjednako efektno za uske i širokorede useve.

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: S.K.

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Domaćinske fotografije
Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

Bogdan: Ministarstvo Poljoprivrede bi moralo da da odgovor...
Svetlana Kovačević: Hvala i vama. Tu smo za vas...
Niš: Tako se to radi!...
Davorin: Hvala vam. Postali ste najbolji mediji za nas polj...
Milan Todorovic: Naslov Vam je mleko, ili jogurt?! Koje "jedno" od ...
Miško: Svaka čast 👍...
BRANKO BOGDANOVIC: Danas sam obavestio vlast u Mionici da postoji kon...
Svetlana Kovačević: Hvala Siniša....
Branko Bogdanovic: voleo bi nesto da se realizuje od ovog projekta al...
Gogi: Fakultet u Krusevcu je cist promasaj!Za koga oni t...