Poljo. Berza

  • 12.07. soja 39,50 kg/din.
  • 19.07. kukuruz 15,50 kg/din.
  • 12.07. pšenica rod 2018. min. 12% proteina 16,50 kg/din.

Koje jaje vredi svaku paru?

Objavljeno: 22 nov 2017

U proizvodnji jaja za široku potrošnju koriste se različiti i mnogobrojni sistemi i njihovi vidovi, koji se mogu klasfikovati različito.
Baterijski (kavezni) sistem masovno se primenjuje u tzv. industrijskoj proizvodnji na farmama sa više desetina, pa i stotina hiljada nosilja, ali i na mnogim okućnicama i poljoprivrednim gazdinstvima sa malim i srednjim jatima kokoši.
Kako mu već sam naziv označava, kokoši se drže u kavezima grupisanim u tzv. baterije, koje mogu biti različitog tipa i materijala.
Kokoške u konvencionalnoj proizvodnji su zatvorene u kaveze i u najgorem slučaju ne mogu uopšte da se kreću, a u najboljem imaju malo ograničenog prostora. Iz tih razloga, zakržljaju im noge i krila, kosti postaju lomljive, a nije retkost i da im opada perje. Hrane se koncentratima koji su namerno napravljeni za postizanje što veće količine jaja. Cilj je količina, bez obzira na kvalitet jaja, ali i bez obzira na zdravstveno stanje ptica. Znate i sami kako potpuno pogrešna ishrana i nekretanje mogu da utiču na čoveka, a kako na njega utiče svež vazduh, kretanje i prirodna hrana. Isto je i sa životinjama.
Ljudi već znaju šta je prava i prirodna hrana i nemaju pogrešne pretpostavke o tome, ali je problem što je proizvođača malo i time je većini kupaca onemogućeno ili otežano da dođu do ovakvih proizvoda.

Ilustracija: kokoška i jaja, foto: http://svet-biologije.com/
Ilustracija: kokoška i jaja, foto: http://svet-biologije.com/

 

Jaja sa slobodnog ispusta proizvode kokoši koje tokom dana imaju stalan pristup na otvoren ispust pretežno pokriven vegetacijom. To je vrsta pašnjaka čija je maksimalna naseljenost 1000 kokoši po hektaru (tj. Najmanje 10 m2 po kokoši). U okviru ovog sistema organizuje se organska proizvodnja jaja za potrošnju, gde se za ishranu kokoši koriste hraniva dobijena iz organske proizvodnje, uz zabranu upotrebe pesticida i ispunjavanja drugih uslova koje propisuju pravila organske prizvodnje konzumnih jaja.
Verujemo da osim načina držanja kokica (kavezni, podni i sl.) i vrste prehrane daju značajnu razliku u kvalitetu jaja i ukusu mesa. Žalosno je kada vidimo da po našim seoskim domaćinstvima ima sve više hibridnih koka ,čija je nosivost veća, ali meso neupotrebljivo za jelo.

Ilustracija: kokoška i jaje, foto: https://pbs.twimg.com
Ilustracija: kokoška i jaje, foto: https://pbs.twimg.com

Nekada se u svakom domaćinstvu moglo videti jato starih seoskih (rasa) kokošaka. U svakom dvorištu koke bi se same nalegle i same izvele piliće. Bez sijalice, antibiotika, koncentrata, veštačkih hormona, raznih dodataka kako bi žumance bilo lepše i tamnije.
Slobodne koke se hrane usključivo ispašom ,travom, raznim insektima i bubicama koje tu pronađu i sa malo kukuruza ili nekeog drugog zrnevlja, pšenice, suncokreta, ječma, te im je nosivost nešto manja nego kod industrijskih koka. Nosivost im je negde oko 70% u odnosu na industrijsku što i nije tako loše, ali je svakako ukusnije i zdravije.

Obično kada zima počne da se povlači i kad koke osete da su na pragu proleća, najčešće u martu mesecu, za očekivati je da se kokice počnu prirodnim putem razmnožavati. Počinju puštati specifične zvuke, i kada u gnezdu bude oko 15 jaja počinje sa stalnim ležanjem, i za to vreme veoma malo jedu, samo leže i čuvaju svoja jaja. 21-og dana počinju da se legu pilići. Kada se svi pilići izlegu ona počinje da ih izvodi sa sobom napolje, stalno ih skupljajući i čuvajući ispod svojih krila.
Mlade kokice počinju da nose jaja sa oko 6-7 mesecu starosti, kada se mogu i klati i težine su od 1,5-2,5kg. Poređenja radi, period tova pilića koji se mogu naći u našim marketima je 6-7 nedelja što jasno govori o samom kvalitetu i štetnosti ovog mesa. Stoga se treba već na početku odlučili za autohtone, starinske pasmine kokoši.

Koke treba da žive ritmom kako je to priroda i predvidela. Spavati se ide kad padne mrak, na ispašu se izlazi s prvim zracima sunca. Nije potrebno da gori noću sijalica, da ih kljukamo hormonima kako bi imali veću nosivost.
Zimsku prehranu bi trebalo obogatiti dodatkom suncokretovog semenja radi kalorija i čajem od kopriva zbog vitamina i minerala, a u proleće kad sve ozeleni pustiti ih na pašu i one će same uživati i jesti šta im odgovara.
Ovakva proizvodnja jaja je u deficitu, i stalnom opadanju. Moderna razmišljanja su ubedila proizvođače da je ovakva proizvodnja ne rentabilna i ne isplativa. Danas, ovako proizvedeno jaje ima dvostruko veću cenu u odnosu na industrijsko. Možda je organsko jaje skuplje ali vredi svaku paru. Nezamenjiv je ukus ovakvih jaja pečenih na domaćoj masti…

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: A.O.

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

Milica: Postovani,zanima me obuka za pravljenje koznih pap...
Svetlana Kovačević: Postovani, obratite se Superioru iz Velike Plane, ...
Vlado Franc: Poštovani, Jako mi se sviđa sadnje borovnice u ...
milan gajić: cene u macvi su nize i variraju od utovara svinja...
NIKOLAKRAJINALONDON: Bas dobro sto su se zaduzili kod hladnjacara za sk...
Djumic Milan: Po pravilniku za mini klance i prerade mesa dali i...
Vladimir: Koristite Brstivar leti i z...
Dobrivoje Veljković: Kao i svi pčelari, radujem se pokušaju da se za...
Nebojša: U tekstu mi nije jasno zašt...
Nebojša: Upotreba jabukovog sirćeta...