Za dobro zimovanje pčela potrebna je medna kapa sa što većom količinom meda, odnosno sa što je moguće debljim mednim vencima. U paši, za razliku od zime potrebno je da bude što je moguće tanji medni venac, odnosno,  što veći broj ramova na kojima nema mednog venca. Naš zadatak, zadatak pčelara, da preduzmemo radnje da to tako ili približno tako i bude.

Obično se za vrednog čoveka kaže ,,vredan kao pčela,, iz prostog razloga što pčela ceo svoj vek provede radeći najrazličitije poslove u košnici i van nje. Pčela po izleganju počinje sa čišćenjem, hranjenjem legla i matice, lučenjem voska, stražarenjem do sakupljanja i prerade nektara, polena, vode i propolisa. Neprestano radeći pčela ispunjava glavni cilj svog postojanja na Zemlji, a to je produženje vrste. Cela filozofija njenog živate jeste u stvari sakupljanje hrane za kasnije, odnosno za pčele koje će kasnije da žive i troše zalihe kada u prirodi ne bude hrane i tako produže vrstu. Radeći pčele ustvari sakupljaju i lageruju hranu pretvarajući kvarljive materije nektar i polen u proizvode koji se mogu dugo čuvati med i pergu. Prerađenu hranu lageruju u košnici u neposrednoj blizini pčelinjeg legla kako bi im bila na dohvatu za upotrebu u odhranjivanju novog legla odnosno u kontaktu sa klubetom ako nastupi zimski period. U zavisnosti od paše pčele nejednako lageruju spravljen med. U tihoj paši posle skladištenja uz leglo med se sklanja kako bi se leglo širilo, dok u bujnoj paši dolazi do prerade meda i njegovog zatvaranja, odnosno do blokade legla zatvorenim medom. Odloženi med pčele lageruju iznad i iza legla formirajući medni venac. Ukupan med koji se nalazi u mednim vencima svih ramova u košnici nazivamo mednom kapom. Razlikujemo zimsku mednu kapu i mednu kapu tokom paše ( letnju ). Razlika medne kape prostiče iz razlike mednih venaca. Medni venac za zimu treba da ima dosta meda , dok za pašu može i bez meda. Pčele zimuju formirajući u košnici skupinu pod nazivom klube, oblika izdužene lopte, koja je sa gornje strane u dodiru sa medom. Tokom zime klube koje se formira u blizini leta, kreće se odozdo prema gore i od napred prema pozadi. Da bi pčele preživele zimu one moraju neprekidno biti u kontatu sa medom tj. medna kapa mora imati sledeće karakteristike:

1.Dovoljno meda koji će pčele trošiti tokom zime.

2. Debljina medne kape što je moguće veća, odnosno tolika da pčele nemogu ostati bez  meda na ramovima na kojima su pčele formirale klube.

3. Koncetracija  meda takva da klube tokom celog perioda bude u kontaktu sa njim. Na formiranje medne kape utiče: rasa pčela, tip košnice, broj ramova u košnici i da li košnica ima gornje leto.

Rase pčela koje žive,  ili su poreklom iz toplijih krajeva,  u kojima kratak zimski period ili ga skoro nema, nemaju značajnu sklonost ka lagerovanju meda i pravljenju velikih zaliha. Ovo iz razloga sto im zalihe nisu neophodne zbog permanentnog cvetanja nekih biljaka. Pčelari o ovome treba da vode računa,  i nikako da ne nabavljaju  matice sa takvih područja, očekujući razvoj legla koje one postižu u svojim područjima gde se prilagodile živeći vekovima. Kod različitih tipova košnica u zavisnosti od širine i dubine rama zavisi debljina, odnosno visina medne kape. Kod užih i dubljih ramova medni venac pa samim tim i medna kapa je veće visine, jer je skoncentrisna na manjoj površini pa je skoro komletna iznad klubeta. Kod širokih, a plitkih ramova medna kapa je znatno niža,  jer je med složen po širini,  pa pčele osim što se kreću prema gore moraće da se kreću i po horizontali.

Debljina medne kape zavisi i od broja ramova u košnici. Ako se odgovarajući unos hrane lageruje na manji broj okvira, debljina hrane na okvirima biće veća. Iz tog razloga pre jesenjeg dohranjivanja potrebno je suziti plodište na onoliko ramova koliko pčele posedaju uvećano za jedan ram. Višak ramova treba izbaciti i to tako što se izbacaju ramovi lošeg kvaliteta i sa malo meda.

Ramove prvo treba premestiti na kraj u košnici uz grebanje poklopčića kako bi pčele prenele otvoreni med. Kad se god otvaraju medni poklopčići uvek treba voditi računa o mogućoj grabeži. Ako je pak stanje tako da su pčele razvile mnogo legla a imaju male zalihe meda u avgustu mesecu, izleganjem tog legla u centru košnice ostaće veliki prazan prostor. Pripremajući društva za zimu neophodno je takvim društvima dati velike količine hrane. To se može umanjiti bez posledica, vadjenjem dva rama sa velikim površinama zatvorenog legla i premeštanjem na sam kraj odnosno iza pregradne daske. Pčele će se iz legla izleći i vratiti u klube. Ostale ramove treba prikupiti, pa će se dohranjivanjem obezbediti medna kapa koja je sada na dohvat pčelinjem klubetu. Premeštene ramove ćemo vratiti na zaleganje u toku prolećnog proširivanja legla.

Kod košnica koje imaju gornje leto pčele formirajući mednu kapu vode računa o blizini leta i med lageruju udaljavajući ga od njega. Na taj način medna kapa je više koncentrisana prema pozadi, pa pčele neće doći u situaciju da probiju mednu kapu po sredini i krenu za malim zalihama napred gde mogu da stradaju. Znači, zimska medna kapa mora da sadrži dovoljnu količinu meda, skoncentrisanog tako da bude na dohvat pčelinjem klubetu, gde su znatno pogodniji uži a dublji ramovi.

Zimska medna kapa se tokom perioda zimovanja ( za naše podneblje od 01.oktobra do 31. marta )  iz  dana u dan smanjuje tj. troši. Potrošnja količine hrane u ovom periodu kreće se izmedju 8 i 9 kilograma dok u košnici treba da početkom aprila ima još minimum 6-7 kilograma. Ako u pčelinjim društvima u avgustu nema dovoljno meda za prezimljavanje treba izvršiti dohranjivanje šećernim sirupom i ostaviti pčele da zimuju u skladu sa načinom kako im je to priroda odredila. Priroda je pčeli odredila: Mirovanje, da bi bilo što je moguće manje potrošnje hrane ( mirovanje od uznemiravanja, mirovanje u odnosu na preradu hrane i mirovanje u odnosu na negovanje legla ). Trošenje meda ( zatvorene hrane ), a ne nepreradjene hrane u periodu kada nema mladih pčela, kada pčele ne luče fermente i kada je temperatura veoma niska. Početak unosa i prerade nektar se poklapa sa početkom leženja mladih pčela i to postepeno i srazmerno razvoju legla. Da bi objasnili značaj zimske kape i negativnosti koje donosi smanjenje medne kape i zimsko dohranjivanje, navešćemo neke činjenice.

 

U prolećnom razvoju medna kapa se obično povećava iz sledećih razloga:

• Sve je veći unos nektara od biljaka koje sve više cvetaju kao i od dohranjivanja od strane pčelara.
• Lošije matice ne nose odgovarajuću količinu legla i pčele lageruju med u prostor koji nije zanesen.
• Loše saće koje ima dosta loših ćelija u koje matica neće polagati jaja, pčele će napuniti medom.
•  Kašnjenje pčelara u proširivanju legla, kao i u dodavanju medišnih nastavaka i polunastavaka.

Povećanje medne kape u periodu do početka paše je loše iz sledećih razloga:

• Otežava izlazak odnosno prelazak pčela u medište.
• Povećava blokadu, gomilanjem meda u plodištu i samim tim smanjuje prostor za razvoj legla.
• Pojačava nagon za rojenje.
•  Manje meda za cedjenje jer deo ostaje u plodištu.

Da bi negativne strane povećanja medne kape pred pašu otklonili neophodno je:

•  Uzimati ramove sa medom i dodavati satne osnove.
•  Otvarati zatvoren med u mednim vencima. c) Okretati pojedine ramove sa leglom za 180 stepeni.
•  Prevešavanjem ramova, izvlačenjem odredjenih ramova u medište ali se iz njih ne treba cediti med već ostaviti pčelama za zimsku hranu.
•  Često vršiti zamenu tela kod nastavljača.

Za dobro zimovanje pčela potrebna je medna kapa sa što većom količinom meda, odnosno sa što je moguće debljim mednim vencima. U paši, za razliku od zime potrebno je da bude što je moguće tanji medni venac, odnosno što veći broj ramova na kojima nema mednog venca. Košnice koje imaju duboke ramove dobre su za formiranje zimske medne kape ali imaju problema u paši i izazivaju pojačano rojenje pčela. Košnice koje imaju plitak ram dobre su za pašu zbog velikih mogućnosti manipulacijom nastavcima pa samim tim i mednom kapom, dok su loši za formiranje debele zimske medne kape.

Nošeni željom da se postojeća situacija sa mednom kapom kod odredjenih tipova košnica prilagodi potrebama pčela u toku zime i u toku paše, pčelari su dali odredjene ideje kako to izvesti. Pokojni Ivan Vener je u tehnologiji pčelarenja LR košnicom uveo polunastavak kao pokretnu mednu kapu. Suština je zazimljavanje u jednom telu koje služi za plodište i sa jednim polunastavkom podbačenim ispod tela, koji predstavlja pokretnu mednu kapu. U avgustu i septembru med iz polunastavka pčele premeštaju u telo i time obezbedjuju dobru zimsku zalihu hrane. U ranom prolećnom razvoju pčele iz polunastavka prenose preostali med i tako stimulišu razvoj. Oko 1. aprila polunastavak se podiže iznad tela odvojen matičnom rešetkom. Unosom ili prihranjivanjem se puni polunastavak koji se ne cedi već se početkom avgusta ponovo stavlja na pod ispod tela da bi pčele prenele med.