Poljoprivredni standardi: GlobalG.A.P. – dobra proizvođačka praksa

Objavljeno: 06 dec 2017

Šta je poljoprivredni standard?
Standard predstavlja dokument koji propisuje pravila, smernice za proizvod i proizvodni proces. Standardi se odnose na kvalitet, bezbednost hrane, tehničke zahteve, pravila pakovanja, pa sve do raznih etičkih, ekoloških i socijalnih pitanja. Važnost standarda se ogleda i u lokalanoj i međunarodnoj trgovini u svim delovima lanca snabdevanja. Prema svojim namenama i oblasti poljoprivrede koju regulišu postoji više različitih standarda, kao što su IP/IPM, GlobalGAP, HCCP, ISO, BRC, IFS, PGI/PDO, Halal, Kosher.

Šta je GlobalG.A.P?
GlobalG.A.P. je standard čija je svrha da pruži uverenje da hrana koja je proizvedena na farmi, nema štetan uticaj na životnu sredinu, zatim da je tokom proizvosnje smanjena upotreba hemijskih sredstava i da obezbeđuje odgovoran pristup za dobrobit i sigurnost radnika kao i dobrobit životinja.

Prva verzija standarda, bila je poznata pod imenom EUREPG.A.P., izdata 1997. godine pod inicijativom trgovaca koji su članovi Euro-Retailer Produce Working Group (EUREP). 2007. godine EUREPG.A.P se proširuje u obimu, postaje međunarodno priznat od strane trgovaca. Ime se menja i standard dobija ime GlobalG.A.P. Cilja GlobalGAP standarda je da se vodi briga o bezbednosti proizvoda, a takođe i očuvanju životne sredine u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Ciljne grupe
GlobalG.A.P. je privatni standard koji predstavlja komunikaciju između poslovnih partnera (business-to-business B2B). Standard je fokusiran na primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Sam standard obuhvata opštu proizvodnju, stočarsku proizvodnju, akvakulturu, proizvodnju voća, povrća, kombinovanih useva, kafa, čaj i hortikulturu.

Uvođenje standarda
Kada se proizvođač odluči za uvođenje standarda u svojoj proizvodnji, pristupa se procesu prilagođavanja proizvodnje zahtevima standarda, nakon kojeg sledi sertifkacija.
Koraci kroz koje proizvođač treba da prođe su sledeći:

1. Anagažovanje adekvatnog savetodavca/konsultanta. Provereni savetodavci mogu se naći u bazi podataka dostupnim na jednoj od internet strana http://poljostandardi.com/
2. Sagledavanje trenutne proizvodnje i analize kritičnih tačaka- proizvođač, zajedno sa savetodavcem analizira proizvodnju, mapira tačke koje nisu u skladu sa standardom
3. Obučavanje zaposelnih u datoj proizvodnji- ovaj korak je poželjan, jer u jednoj proizvodnji/preardi potrebno je imati makar jedno lice koje poznaje procedure sertifikacije, kao i procedure te proizvodnje
4. Sačinjavanje plana za uvođenje standarda- porizvođač u saradnji sa konsultantom priprema različite različite planove za intervenciju u proizvodnom procesu proizvodnje sa standardom
5. Osmišljavanje sistema praćenja i kontrole u samoj proizvodnji (samokontrola)- potrebno je da proizvođač osmisli način primene zadatih dokumenata i sistema praćenja, kao i da smisli sopstveni sistem kontrole koji je u skladu sa sertifikatom

Sertifikacija
Nakon što je proizvodnja/prerada pripremljena za sertifikaciju i u spešno završen proces uvođenja standarda, pristupa se procesu sertifikacije. U procesu sertifikacije potrebno je učiniti sledeće:

1. Odabrati sertifkacionu kuću
Neke od relevantnih sertifikacionih kuća u Srbiji su:
– BioAgricert, Beogard (http://www.bioagricert.org/en//)
– Konsultantska kuća “Mojsijev”, Vršac (http://www.mojsijev.com/agro-menadzment/151-globalgap-standard)
– Info Consulting tem, Beograd (http://www.sertifikacija.info/global-gap/)
– International Consulattion group, Beograd (http://www.icertgroup.org/portfolio/globalgap-standard-za-poljoprivredne-proizvodace/)
2. Prijaviti se kod odabrane sertifikacione kuće
3. Utvditi plan rada sa sertifikacionom kućom
4. Provera od strane sertifikacione kuće
5. Ispravka neusaglašenosti
6. Sertifikacija proizvodnje
7. Re-sertifikacija sandarda se u zavisnosti od standarda vrši na 1-3 godine.

Cena registracije i uvođenja GlobalGAP standarda
Okvirna cena registracije proizvođača

Troškovi sertifkacije
Fiksni troškovi sertifikacije za GlobalGAP: 300- 400 eura
Troškovi koju se vezani za površinu zemljišta:
< 50 ha – 450-550 eura
50-100 ha- 700-750 eura
> 100 ha – 950-1100 eura
Za useve u zaštičenom prostoru (plastenik/staklenik) : 200-300 eura
Troškovi za individualne proizvođače u jednoj grupi: 40-60 eura
Troškovi za individualne proizvođače po jednoj kontroli ( auditu) : 250 eura
Rukovanje na farmi: 200-300 eura
Troškovi angažovanja konsultanta: 100-150 eura po danu + putni troškovi i troškovi inspektora

Troškovi GlobalGAP sertifkacije na godišnjem nivou iznose:
Pojedinačni farmer ( jedna poseta)- 1200 eura
Pojedinačni farmer (više poseta) – 1500 eura
Grupa proizvođača- 2500 eura

Ukoliko Vam se dopao članak, lajkujte ;) 0

Izvor: Izdvojena fotografija: trelleborg.com

Autor: Ivana Trifković

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

Dejan jankovic: Kada će biti isplata subvencija za 2017 godinu...
zoran: postovana gospodo interesuje me vocka OGROZD pa ...
Svetlana Kovačević: Postovana, on je dobio rešenje, a posle rešenja ...
Mitrovic Tina: Postvani,moj svekar je dobio neki papir da je poce...
Georgije: Najbolja zacinska Paprika za kulen!!...
Svetlana Kovačević: Pozovite u utorak Upravu za Agrarna plaćanja...
Dejan: Gde konkurisati i gde se raspitazi za ivu kreditnu...
Tijana: Da li je moguce gajiti Raskovnik u Beogradu I kako...
Dimitar: Trebam suve organske sljive bez semenki ,10.000kg ...
Svetlana Kovačević: Ne postoji sajt, ali pozovite Upravu za agrarna pl...