Poljoprivredna stručna služba Valjevo pokriva teritoriju grada Valjevo i pet opština – Mionicu, Ljig, Osečinu, Ub i Lajkovac, što čini kolubarski okrug. Površine pod voćem variraju i iznose oko 15.000 hektara, malo više nego što ima cela Češka. Najviše je zasada pod šljivom, oko 12.000 ha, od čega je polovina mladih zasada.

-Maline su zastupljene na oko 1.200-1.400 hektara. Sorta Polka se u poslednje vreme nekontrolisano širi i za sada ne postoje pravi podaci koliko je posadjeno ali, prema proceni Jovana Milinkovića, savetodavca za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi Valjevo, maline ima na oko 600 hektara. Ove jeseni, opalo je interesovanje za ovu kulturu, jer cena nije opravdala očekivanja i sve više se proizvodjači okreću jednorodnim sortama – Vilametu i Mikeru. Površina pod jednorodnom malinom je oko 1000 ha, pod dvorodnom oko 600, a pod kupinom oko 1000 ha, -istako nam je Jovan Milinković, savetodavac iz PSS Valjevo.

Proizvodjači nemaju rashladne kapacitete i sva malina ode na stranu, van njihovog okruga. Problem je od kada je “Srbijanka” prestala da radi, pa sada ovo voće nema gde da se skladišti.

Kako je istakao Jovan Milinković, , sa šljivom je drugačija situacija. U poslednjih nekoliko godina, veliki broj zasada je obnovljen, grad Valjevo je dosta pomogao poljoprivrednim proizvođačima, a zakon je bio takav pa su kupili najjeftinije sadnice, tako da i sada, posle nekoliko godina, imaju problema. Ono što je jeftino, prema njegovim rečima, u ovom slučaju sadnice,  u startu je problem. Postoje zasadi koji moraju da se iskrče. Pokrenuta je proizvodnja suve šljive. Veći proizvođači  izvoze oko 2500 tona, a mali oko 500, 600 tona. Prema njegovim rečima, šljiva u ovom kraju ima svetlu budućnost.

Valjevski kraj nije poznat po gajenju vinove loze. Postojali su mali vinogradi, međutim poslednjih deset godina, došlo je do porasta ovih površina i sada ovaj kraj raspolaže sa tri vinarije i površinom pod vinovom  lozom od oko 170 hektara. U pitanju su poznate svetske sorte – Sovinjon beli, Šardone, Traminac, Merlo… a tu je i sorta Morava, koja je stvorena u Novom Sadui 2003. godine i odlično se pokazala.

Udruženje vinogradara i vinara “Gradina” okuplja sedam članova i oko 20 hektara površine pod lozom i, prema rečima Milinkovića, polako postižu sve bolje rezultate i za sada mogu da podmire lokalne potrebe, a jedan deo odlazi i u Beograd.

Poljoprivredna stručna služba, koliko kod je u mogućnosti, pomaže poljoprivrednicima  i uvek je tu da da stručne savete poljoprivrednicima. Po njihovim rečima nije dobro što je jedan savetodavac samo tri godine na jednom gazdinstvu.Prilikom posete Institutu za voćarstvo, Milinković je istakao:

– Republika Češka, iako zemlja u kojoj voćarstvo nije osnovna grana poljoprivrede, prepoznala je da je ono veoma važno. Uloženo je dosta novca i napora da se stvori jedan moćan Institut sa savremenom opremom, gde se poseban akcenat stavlja na stvaranje novih sorti. Kao što smo mogli i da vidimo, izuzetno su u tome uspešni, a posebno je važno to što stvaraju sorte koje su otporne na bolesti. Na taj način se smanjuje upotreba hemijskih sredstava u proizvodnji, naglasio je Jovan Milinković. – Ovo putovanje je od velikog značaja, dosta smo naučili i videli. Jabuke su drugačijeg ukusa nego voće iz naših krajeva, ali su lepo upakovane.