Salata pripada porodici glavočika (Compositae). Glavičasta salata sadrži prosečno 94 % vode, 2 % šećera, 0.6 % sirove celuloze, 0.6 % mineralnih materije i 1.2 % sirovih proteina. Salata je bogata vitaminom C, B1, B2, karotinom i dr. Od mineralnih materije bogata je solima kalijuma, gvožđa, fosfora i dr. Iz glavnog korena salate izbijaju postrane korenove žilice prvog i drugog reda.

Kako je salata jednogodišnja zeljasta biljka masa korena smeštena je u površinskom sloju zemljišta, to je očito kod biljaka koje se gaje iz rasada. Lišće je sedeće, okruglo, nazubljeno što zavisi od sorte salate. Cvetno stablo je razgranato, a na vrhu grana nalaze se glavičaste cvasti sa žutim cvetovima. Salata je samooplodna biljka. Seme za setvu je sitno, a klijavost zadržava 4-5 godina.

Najpogodnije vreme gajenja na otvorenom je proleće i jesen, kada temperatura nije visoka. Seme salate niče na temperaturi 15-20 ºC, seme iznikne za 2-4 dana. Za otprilike 45-55 dana (što zavisi od sorte) salata dostiže svoj maksimum rasta. Temperatura viša od 20 ºC, posebno, ako je suvo zemljište i vazduh, nepovoljno će se odraziti na količinu i kvalitet prinosa. 

Za salatu je potrebno rastresito humusno zemljište koje dobro zadržava vlagu. Tokom gajenja salate biljke trebaju dovoljno vlage, što znači do zatvaranja sklopa, a to je početak glavičanja. Potrebno je 15 l vode/m2 dva puta nedeljno ako nije intenzivan sunčani period. Zalivanje treba primeniti ako je to moguće kada nisu jako oblačni dani. Zemljište Salata najbolje uspeva na plodnom i rastresitom zemljištu, bogatom organskim materijema. Staklenička zemljišta uglavnom su pripremljena tako da se na njima salata veoma uspešno gaji i razvija. Treba imati na umu da je ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu.

Optimalne vrednosti pH zemljišta za salatu su 6,0-6,5 

Salata može podneti dugotrajni gajenje na istoj površini, ali ipak je poželjna barem jedna pretklutura iz druge porodice. Zbog kratke vegetaciju salate, moguće je odgajiti 2-3 useva godišnje, a često se salata gaji i kao međukultura. Zemljište se obrađuje na dubini 20-25 cm, a mineralna đubriva ne treba zaoravati jer se korenov sistem salate razvije dosta plitko, pa se usled čestih zalivanja mineralna hraniva lako spuste do potrebne dubine. U jesen je dobro u zemljište zaorati stajsko đubrivo ili zreo kompost. Kako je u zaštićenom prostoru uglavnom supstrat kvalitetan, obrada zemljišta ne predstavlja poseban problem. Na mestima gde je došlo do zbijanja zemljišta prilikom gajenja prethodne kulture obavezna je mera podrivanja sa specijalnim mašinom – podrivačem. Ova mera omogućuje rastresanje zemljišta i provetravanje do 35-40 cm dubine.

Rano u proleće zemljište se fino rastrese, a predsetveno se može dodati oko 150 kg/ha mineralnog đubriva NPK 7:14:21 (ako agrohemijska analiza zemljišta nije izvršena i nema preporuke). Tokom rasta usev treba prihranjivati KAN-om, i to od 70-100 kg/ha (kod primene ovog đubriva treba pripaziti da granule ne dođu na list salate što bi izazvalo palež) 

Da bismo salatu brali početkom 12 meseca u zaštićenom prostoru, setva se obavlja oko 20. oktobra, a rasađivanje mesec dana posle.

Berba se uglavnom obavlja kroz 5-10 dana. U savremenoj stakleničkoj proizvodnji rasada salate, gaji se u specijalno pripremljenim sabijenim tresetnim kockicama veličine 3-4 cm. Setva se obavlja piliranim semenom pomoću specijalnog mašine koji ulaže jednu po jednu semenku u svako konusno udebljenje kockica. Zasejane kocke treba zaliti i pokriti plastičnom folijom dok seme ne počne nicati.

Uz optimalne uslove rasad je spreman za rasađivanje za 20-ak dana. Da bi se postigao navedeni rok prispeća sadnica, bitno je da se do nicanja održava temperatura 15-18 ºC, a posle nicanja 10-12 ºC.

Relativna vlažnost vazduha održava se između 60-70 %. Rasad se proizvodi i u plastičnim ćelijama ili u ćelijama od stiropora i na taj način postiže se ušteda u potrošnji supstrata. Ako se salata seje na stalno mesto na gredici, mora se načiniti 1 cm duboki kanalčić. Salata se proređuje u više navrata, tako da se postigne konačni razmak između biljaka 25-30 cm, a razmak redova 30 cm. Razmak zavisi od bujnosti sorte, kvaliteta zemljišta i vremenskih uslova. Salatu je najbolje sejati u nekoliko navrata, kako ne bi dozrela sva odjednom. Svakako se daje prednost gajenju iz rasada, zato što se biljke razvijaju brže i ravnomerno, a semena se troši manje. Proizvodnja salate u staklenicima i plastenicima Salata se lako i uspešno može uzgajati u staklenicima koji su prvenstveno namenjeni gajenju osetljivih stakleničkih kultura (paradajza, krastavaca, paprike itd.). Kao kultura s relativno kratkim vegetiranjem (55-65 dana) veoma se uspešno uklapa u stakleničke plodorede. Zbog skromnijih potreba za toplotom i svetlošću vrlo uspešno se može uzgajati u zimskom periodu.

U našim krajevima najčešće se gaji kao predusev ostalih povrtarskih kultura, kao što su paradajz i krastavac, čiji se rokovi sadnje i skidanja mogu idealno podesiti za predsezonsku proizvodnju nakon skidanja salate. Nega zasada Ako se seje za gajenje rasada, za 3 nedelje biljke će biti toliko razvijene da će se lako presađivati. S rasadom bi trebalo vrlo oprezno rukovati jer je oštećen jako osetljiv na sivu plesan.

Berba se vrši u nekoliko navrata. Glavice se seku tek kada postignu određeni oblik, veličinu, čvrstoću, a često se bere ranije ako su cene povoljne i ako je veća potražnja na tržištu. Blagim dodirom dlana na vrh glavice određuje se njena zrelost. Kako su glavice salate gotovo uvek vlažne vrlo je osetljiva na mehaničke dodire,  i prilikom rezanja glavice trebalo bi biti vrlo pažljiv. Salata se reže odmah iznad prvog prstena – lišća u rozeti. Obrana se salata slaže u gajbice i prenosi se u hladnjače. Salata se može uspešno čuvati 2-3 nedelje na temperaturi 1-2 °C i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 95 %. Bere se ručno ili mehanički.