Integralna zaštita bilja može se podeliti u preventivne mere i diterktne mere zaštite. Preventivne mere koje podrazumevaju zapažanje na terenu stanje štetočina, bolesti i stanja korova neophodne su pre primene direktnih mera zaštite bilja. Prevencija (indirektna zaštita bilja) ili suzbijanje ključnih štetočina, korova i bolesti može se postići:
– izborom odgovarajućih otpornih ili tolerantnih sorti
– korišćenje optimalnog plodoreda
– korišćenje određenih tehnika obrade (tehnika pravljenja laja, gustina setve, podsejavanje)
– izbalansiranim đubrenjem
– primena biološke kontrole ključnih štetočina pomoću antagonista
Procena rizika i monitoring
Praćenje štetočina, prouzrokovača bolesti i korova mora se uzeti u obzir kao bitna mera pre primene direktnih mera zaštite. U Srbiji informacije o riziku i montoringu mogu se saznati na sajtu Agroupozorenje http://agroupozorenje.rs// koji pruža informacije o stanju štetnih organizama u poljoprivredi.

Direktne mere zaštite
Ukoliko nakon preventinivh mera usev zahteva dalju zaštitu onda se pristupa direktnim merama, koje pre svega treba da budu primenjene bez štetnog efekta na životnu sredinu. Pri izboru direktnih mera prednost treba dati biološkim, biotehničkim i fizičkim metodama u odnosu na hemijske. Metode biotehničke kontrole definišu se u primenjenoj entomologiji kao specifične procedure koje utiču na ponašanje i razvoj štetočina bez direktne biocidne aktivnosti, kao što je prekid parenja, tehnika sterilnih insekata. Sve agrohemijske mere, ukoliko se primenjuju moraju ispuniti osnovne zahteve GlobalGAP-a.
Primena pesticida i evidencija primene
Preporučuje se primena najbezbednijih tehnika, u smislu, maksimalnog smanjenja oticanja, gubljenja i rasipanja hemijskih sredstava primenjenih u zaštiti. Prema principima integralne zaštite upotreba pesticida mora biti evindentirana i dokumentovana. Primena pesticida u vremenskim uslovima u kojima brzina vetra prelazi 5m/sec., temperatura vazduha preko 250C i humidnost (vlažnost) je ispod 50% se ne preporučuje. Dokumentovanje treba da obuhvati i pred-žetvene tehnike koje ima za cilj maksimalno smanjenje rezidua pesticida.

Integralna zaštita paprike
Integralna zaštita povrća može se izvesti primenom predatora. Među brojnim vrstama insekata koji nanose ekonomske štete na usevu paprike populacija tripsa izaziva najveće štete u pogledu ukupnog prinosa i kvaliteta. Poznavanje dinamike brojnosti populacije tripsa u svim fazama razvoja, od jaja do pupate i odraslih jedinki, može doprineti uspešnoj kontroli ove vrste štetnih insekata. Za uspešan monitoring (praćenje), podjednako se koriste i žute i plave lepljive ploče, trake i folije, što uz dodatak feromonskog atraktanta lurem, omogućuje pravoremenu intervenciju u biološkoj zaštiti. Korišćenje Amblyseius swirski (Noeseulus swirski) i Orius laevigatus je potvrđen kao način vrlo uspešne biološke kontrole tripsa i pojave virusa bronzavosti (TSWV). Najveći deo ostalih štetnih insekata je takođe u sistemu biološke kontrole, korišćenjem različitih predatorskih vrsti. Farnkliniella occidentalis i Trips tabaci su glavne štetočine paprike, koje osim direktne štete na usevu, prenose i topoviruse. Oris laevigatus se intezivno koristi u integrlanoj zaštiti povrtarkih useva širom Evrope i komercijlno ga proizvode mnogi insektarijumi. U slučaju pravoremene introdukcije ostvaruje se visok stepen kontrole populacije tripsa, pre nego što se uopšte pojave druge vrste iz spontane prirode. Najviši stepen kontrole ostvaren je unošenjem Orius laevigatus, koji je čest u plastenicima u kojima se praktikuje integralna zaštitia useva. Odrasle jedinke O.laevigatus se prirodno javljaju u plasteničkim uslovima u junu, što je kasno za efikasnu kontrolu tripsa. Minimalna noćna temperatura za uspešnu kolonizaciju Orius-a je 16-17°C. Populacija tripsa brzo opada nako kolonizacije Oriusa i gotovo nestaje za 20-30 dana. Populacija predatora svoj maksimum dostiže tokom avgusta. Populacija Orius laevigatus ostaje stabilna u usevu paprike, čak i kod vrlo male brojnosti tripsa, jer se hrani polenom, ali može umanjiti brojnost korisnih predatorskih osica. Kada dođe do jakog napada tripsa, neophodno je unošenje O.laevigatus, obično 1-2 odrasle jedinke po m2. Najbolji rezultati se postižu na temperaturi od 25°C, kada se usev parike nalazi u punom cvetanju i biljke su u potpunosti obrasle listovima. Aphidius colemani, Aphidus matricariae su glavne parazitske osice koje se koriste u biološkoj kontroli vaši. Pošto se neke vrste vaši brzo umožavaju (čak i do 12 puta za nedelju dana), važno je da obezbedimo stabilne temperature, kako bismo brzo uspostavili biološku ravnotežu i to: 25°C za A.colemani i do 30°C za A.matricatiae. Duvanova vaš Myzus nicotianae, koja može biti vrlo opasna štetočina u usevu paprike, realtivno se lako i uspešno kontroliše unošenjem A.matricarie u odnosu 1:20. U suzbijanju moljaca i leptira vrlo dobri rezultati se postižu primenom oksimatrina, zatim prirodnim ekstraktom Sophora flavescens, ali se takođe uspešno može korisititi Bacilus thuringiensis var.kurstaki. Oksimatrin veoma dobro deluje i protiv štetnih grinja, kao što su Nissourin i Torque.