Poljo. Berza

  • 12.07. soja 39,50 kg/din.
  • 19.07. kukuruz 15,50 kg/din.
  • 12.07. pšenica rod 2018. min. 12% proteina 16,50 kg/din.

Da li orah treba rezati ili ne?

Objavljeno: 11 jan 2018

Stalna dilema prisutna kod proizvođača je, da li orah treba rezati ili ne? Pogotovu kod proizvođača koji ne poseduju veći broj  stabala,  i koji se ovom proizvodnjom bave na malim okućnicama ili iz hobija.

Jedno je sigurno, a to je da se orah kao i sve druge voćne vrste reže. Ovo znaju svi veći, robni, proizvođači ili oni koji žele da im to makar i jedno stablo lepo izgleda,  i da donosi stalan i maksimalan rod. Rezidbom se postiže stalna ravnoteža između rasta i rodnosti stabla. Dobijaju se krupniji i kvalitetniji plodovi, bolja osvetljenost krune , stalno podmlađivanje stabla.  U prirodi orah najčešće obrazuje piramidalnu krunu . U intenzivnoj proizvodnji najčešće se sreće kotlasta kruna a nešto redje poboljšana piramidalna kruna.

Rezidbu vršimo od momenta sadnje formirajući oblik buduće voćke tako i u toku plodonošenja. Nakon sadnje oraha sadnica se skraćuje, a isina zavisi od visine debla koju želimo i od veličine sadnice . Stablo ne treba da bude predugačko ni prenisko.

Predugačko stablo odlaže vreme prorođevanja, otežana je rezidba, berba, zaštita. Ako želimo stablo visine 1-1,2 m rezaćemo ga na 1,2 do 1,5 m znači 20 do 30 cm višlje. Presek treba izvesti 0,5 cm iznad dobro razvijenog pupoljka blago ukoso od pupoljka. Presek treba obavezno premazati nekim od sredstava za zarašćivanje preseka:kambisan , kalem vosak ili dr. Ovu meru treba izveszi odmah po prestanku mogućnosti izmrzavanja sadnica (kasno proleće). Male sadnice se ne prekraćuju sve dok ne izrastu na željenu visinu.
Rezidba oraha u periodu plodonošenja nije intenzivna kao kod jabučastih i koštičavih voćaka . Obavlja se neposredno pred kretanje vegetacije od sredine marta i tokom aprila kada prođe opasnost od pozih prolećnih mrazeva, kao i tokom vegetacije, tzv. zelena rezidba. Orah ima osobinu ogoljavanja grana i prenošenja vegetacione mase i ploda na periferiju. Rezidbom se nastoji da se ovi procesi uspore,  a da se dobije što više kvalitetnih plodova. Ovo se najlakše postiže zelenom rezidbom.
Zelena rezidba se sastoji od zakidanja vrhova mladara (pinciranja) dugih 10 – 15 cm u prvoj polovini juna. Kasnija rezidba tokom jula ili avgusta može dovesti do produžetka vegetacije i nedovoljnog sazrevanja letorasta.
Jaku (kratku rezidbu kod bujnih stabala treba izbegavati jer to vodi u kasnije stupanje na rod. Blaga (duga ) rezidba bujnih stabala povoljno utiče na smanjenje bujnosti i ubrzava stupanje na rod.

Ilustracija:stablo oraha, foto: https://www.vdberk.co.uk
Ilustracija:stablo oraha, foto: https://www.vdberk.co.uk

Kotlasta kruna je osnovni uzgojni oblik kod oraha. Za rezliku od ostalih vrsta voća ona u osnovi ima 4 -5 skeletnih grana rasporedjenih kružno na stablu sa vertikalnim rastojanjem 15 do 20 cm( ne polaze sve iz istog mesta). Oko njih se uklanjaju sve druge iznikle grane koje mogu da konkurišu skeletnim granama. Odabrani letorasti se pred početak sledeće vegetacije skraćuju za 1/3 svoje dužine. Slabiji letorasti mogu se ostaviti da pojačaju lisnu masu radi
boljeg prirasta osnovnih grana i grana koje će se razviti iz njih . Ti mali prirasti ukloniće se u narednim godinama.
U drugoj godini tokom vegetacije na osnovnim granama razviće se veći br mladara. Biraju se mladari koji će predstavljati buduće sekundarne grane one treba da se nalaze na rastojanju od 50 cm od osnove skeletnih grana. One treba da budu naizmenično raspoređene na primarnoj grani.
Kako u drugoj tako u narednim (trećoj i četvrtoj godini ) grane iznikle iz grana od prethodne godine se skraćuju za 1/3 do 1/4 pravilnog rasporeda, a ostale se uklanjaju.posebno one koje rastu uspravno i u sredini krune.
Poboljšana piramidalna kruna je drugi uzgojni oblik koja se sreće u zasadu. Iz prekraćene sadnice tokom proleća razviće se više mladara.

U julu se odaberu 2 do 3 mladara od kojih izdvojimo jedan najrazvijeniji za vodilicu a ostali se rasporedjuju za bočne osnovne grane. Njihov razmak treba da bude po visini30 – 40 cm. U narednim godinama postupak se ponavlja i skeletne grane se spiralno raspoređuju po celoj dužini vodilice. Posle četvrte godine vodilica se prekraćuje na poslednju skeletnu granu. Iz krune se izbacuju svi vertikalni prirasti koji konkurišu vodilici. Raspored grana treba da omogući ravnomerno osunčavanje cele krune bez međusobnog zasenjivanja grana. Naravno poželjno je sve preseke premazati nekim sredstvom za zarašćivanje i dezinfekciju pogotovu onih učinjenih testerom.

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Andrija Radulović

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

NIKOLAKRAJINALONDON: Bas dobro sto su se zaduzili kod hladnjacara za sk...
Djumic Milan: Po pravilniku za mini klance i prerade mesa dali i...
Vladimir: Koristite Brstivar leti i z...
Dobrivoje Veljković: Kao i svi pčelari, radujem se pokušaju da se za...
Nebojša: U tekstu mi nije jasno zašt...
Nebojša: Upotreba jabukovog sirćeta...
Tihomir: Ima li nesto za nas sa kosova i metohije...
Drsgan: Ako pcelari imate problema sa visak pcelom koje se...
Medule: Procenat vlage zavisi od s...
Maksimović Mirjana: Ja sam Mirjana Maksimović ima 68 god. po proesiji...