Da li hrana utiče na miris i ukus mleka?

Objavljeno: 10 feb 2018

Zbog velike važnosti ukusa i mirisa mleka, vršena su brojna ispitivanja, kako razna hraniva utiču na ukus i miris mleka, i njegovih proizvoda. Zapaženo je, da mleko lako prima ukus i miris hrane.

Prvenstveno, to dolazi od supstance koje se putem krvi prenose u vime, a ne od supstanci koje mleko upije iz stajskog vazduha.

Specifični uticaj planinske paše, smatra se veoma povoljnim, a ostala hraniva koja specifično deluju na ukus i miris mleka smatraju se nepovoljnim. Nepovoljno deluju veća količina repe ugarnjače, uljana repica, stočna repa, lišće i glave šećerne repe, stočni kelj, i druga hraniva u većim količinama u obroku.

Kada se krave prvi put puštaju na pašu, onda se odmah može primetiti ukus trave u mleku ali on uskoro iščezne. Neke biljke na pašnjak mogu obojiti mleko, ako na paši ima belog ili divljeg crnog luka i nekih drugih biljaka. Zelena lucerka, zeleni kokotac i silaža od leptirnjača mogu isto tako da prouzrokuju izrazit ukus ako se daju kravama neposredno pred mužu. Kukuruzna silaža, zelena raž i krompir imaju manje izraženo nepovoljno dejstvo ako se daju pre muže.

Na sličan način ukus može imati i lucerkino seno ako se daje manje od četiti sata pre muže. Zapaženo nepovoljno delovanje, je zbog betaina u repama i slačičinog ulja, u brasikama. Betain iz repe i repinog lišća veoma brzo u buragu prelazi u trimetalamin koji daje mleku i mlečnoj masti neprijatan miris, koji podseća na miris repe. Od pašnjačkih trava divlji luk nepovoljno utiče na miris i ukus mleka.

Miris belog luka je toliko jak dase respiratornim organima može preneti na mleko u toku 2 minuta, a kada se daje hranom stiže za jedan minut,a može nestati tek posle 7 sati.

Razne silaže, takođe, utiču na ukus i miris mleka, a to je od isparljivih supstanci, koje nastaju u procesu fermentacije. Miris silaže prenosi se prvenstveno preko digestivnog trakta ali se ne prenosi na mlečnu mast, a kada se prenosi direktno ,iz atmosfere tada aromatične materije ne ulaze samo u vodenu frakciju mleka već u mlečnu mast.

Sva hraniva koja nepovoljno utiču na kvalitet mleka treba davati posle muže, potom ostatke otkloniti iz staje, a sledeću mužu obaviti tek 6 časova nakon hranjenja. Posle muže mleko odmah izneti iz staje. Silaža može biti uzrok kontaminacije sporama Clostcidae, a Aflatoksin proizvodi Aspreigillus flavus.

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Radoslav Vujić

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

Zana: Korisni saveti...
Vetexpert: Priča ovog čoveka je čista demagogija..Nije ura...
Vetexpert: Graditi fabriku meda u Rači koja nema ispravnu vo...
Svetlana Kovačević: Postovana ovo je samo za Srbiju. Srdacan pozdrav...
Danijela Vojcic: Postovani ,mene zanima dali je ovo samo za podrucj...
Mira: Hvala bogu da imamo i takve ministre koji se brinu...
Pcelar neutralac: "Hvalite me usta moja!" Da, toga nigde nema u okr...
Timotije: Zemlja Srbija! U normalnim zemljama se ovakva fir...
Milos Simic: Cestitke predsednici opstine Svrljig i njenim kole...
Svetlana Kovačević: Hvala i vama sto nas pratite...