Poljo. Berza

  • 12.07. soja 39,50 kg/din.
  • 19.07. kukuruz 15,50 kg/din.
  • 12.07. pšenica rod 2018. min. 12% proteina 16,50 kg/din.

Užitak sa sto ukusa

Objavljeno: 19 feb 2018

Kačkavalj je vrsta tvrdog sira koji se proizvodi od ovčijeg ili kravljeg mleka. Danas se često proizvodi i kombinacijom ove dve vrste mleka. Sastoji se iz kompatnih lisnatih testa prožetih mašću. Najčešće je žute boje tako da se kod nas često za sve sireve žute boje kaže da su kačkavalji. Sama proizvodnja kačkavalja se sastoji iz nekoliko procesa.

Dimljeni sir – je punomasni sa 45% masnoće. Često se pravi u obliku kobasice. Može biti sa začinskim biljkama ili posebnim aromama.

Bri – „kraljica sireva“ je meki sir od punomasnog ili poluobranog kravljeg mleka, rastegljiv, sa plemenitim belim plesnima po površini (Penicillium candidum, Penicillium camemberti i/ili Brevibacterium linens). Sir je svetlo žute boje sa snežno belom koricom koja je vrlo ukusna i može se jesti. To je poznati desertni sir koji se jede sa hlebom, biskvitima, voćem (jabuke, kruške), orasima, bademima.

Ilustracija: vrste sireva, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: vrste sireva, foto: Domaćinska kuća

Edamer je holandski kravlji polutvrdi sir. Napravljen je od punomasnog ili delimično obranog mleka. Pre upotrebe ovaj sir zri 2-3 meseca, pa tako i omot u kom se prodaje može biti crven ili crn što upućuje na zrelost. Bledožute je boje i blagog mirisa, sadrži mnogo manje masnoće od ostalih sireva, pa se dobro slaže s voćem (dinje, breskve, kajsije..). U početku je bio samo kuglastog oblika, dok se danas sve češće proizvodi i u bloku. Holanđani ga tradicionalno za doručak poslužuju nasečenog na tanke listove uz hleb ili krekere. Sendviče prave uglavnom sa edamerom, a ovaj sir se koristi i za umake i pripremu raznih salata.

Polumeki kozji sir ŠabiŠu di Poatu se pravi u regionu Poatu-Sarant na zapadu Francuske , a u okolini gradova Poatu,Beri I Perigor. Taj region je poznat po kvalitetnim kozjim sirevima još iz Srednjeg veka, a koze su u taj region doneli Saraćani (Arapi) u 8 . veku. Najverovatnije su doneli i recepte za pravljenje kozjeg sira.

Ilustracija; kačkavalj, foto: S.K.
Ilustracija; kačkavalj, foto: S.K.

Cheddar – tradicionalni engleski sir s najmanje 48% masnoće. Tvrde strukture, intenzivnog mirisa i veoma oštrog ukusa, sazreva u periodu od 3 do 18 meseci. Odličan je za grickanje uz čašu finog vina, ali i uz pivo.

Emmentaler – Tvrdi švajcarski sir od kravljeg mleka, koji zavisno o vrsti može biti blagog do pikantnog ukusa. Njegove rupe, po kojima je poznat, rezultat su delovanja tri vrste bakterijskih kultura tokom procesa zrenja sira. Po njihovoj veličini i obliku možemo odrediti i njegov kvalitet – ako su rupe ovalne ili premale znači da je došlo do greške tokom vrenja i takav je sir obično gorak i neugodnog ukusa. Najkvalitetniji sirevi moraju imati duži period zrenja i okrugle rupe, približno istih dimenzija. Služe se u predjelu.

Feta – grčki ovčji sir u surutki. Može biti polutvrd i mekan, kiselkastog i izrazito slanog ukusa i specifičnog mirisa. Čest je sastojak raznih salata. Poznata je grčka salata, ali se koristi i sa svežom salatom. N primer, u zelenoj salati sa kriškam mandarine i crnim maslinama ili u salati sa šargarepom i svežom paprikom.
Fontina – Blagi sir koji se može lepo rezati. Posebno je pogodan za gratiniranje i pripremu sosova.

Gauda – Jedan od najpoznatijih sireva je nazvan po istoimenom holandskom gradu. To je tvrdi ili polutvrdi (zavisno od starosti) holandski dugotrajni sir od kravljeg mleka sa 48% masnoće, punog ukusa. U zavisnosti od perioda zrenja može biti od žute do narandžaste boje, a vremenom postaje i pikantniji. Gauda ima karakterističan sloj voska kojim se štiti oticanje tečnosti iz sira, pa tako zaštićen zri od nekoliko nedelja do preko godinu dana. Stariji sir se dobro slaže sa vinima a mladi sa pivom. Često se služi i sa raznim voćem (kruškama, jabukama, breskvama, kajsijama, dinjom).

Gorgonzola – Sir s plemenitom plesni  ili „plavi italijanski sir“ je vrsta sira sa 48% masnoće i zaštićenim poreklom. Pravi se od punomasnog kravljeg mleka, soli i posebne vrste gljivica (Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus sa sporama plesni Penicillium glaucum). Postoji blaža i jača varijanta gorgonzole. Proizvodi se zrela i blaga varijanta (piccante i dolce) i jako je slan. Može biti i kremast i čvrst i najčešće se prodaje umotan u aluminijumsku foliju kako bi se sačuvala vlaga. Uz pomoć pavlake brzo se može pripremiti u odličan sos za testeninu. Poslužite ga uz kruške, orahe, smokve ili grožđe.

Grana padano – zrnasti tvrdi sir od kravljeg mleka, vrlo sličan parmezanu, ali malo blažeg ukusa.

Naš Haloumi se izrađuje od mleka domaćih životinja koje pasu na pašnjacima, napajaju se izvorskom vodom ili sa reke Kamenice sa padine Kablara. Naš Haloumi je ručni rad! Zahteva pažnju i posvećenost u izradi! Sve se mora obavljati u savršenom redu da bismo postigli finu konzistenciju i specifičan ukus!

Mascarpone je jedinstven italijanski sir prvi put napravljen u šesnaestom veku. U pitanju je kremasti sir koji u sebi sadrži 75 posto mlečne masti. Mascarpone se pravi od pavlake koja se greje na 85 stepeni i poliva vinskom kiselinom. Ova smesa se ostavi u frižideru 12 sati, kako bi se sjedinila i zgusnula, a na kraju se uklanja surutka. Mascarpone je sir boje slonovače, punog ukusa sličnog pavlaci i jogurtu.

Manchego – ovčiji sir prijatnog ukusa. To je izvorno španski sir.

Mozarella – Originalno se proizvodila od bivoljeg mleka ali se sve češće može naći i od kravljeg mleka koji je i dosta jeftiniji. Okruglog je oblika i različitih veličina. To je svež, mekani sir blagog mirisa i slatkastog ukusa. Idealan je na picama i u raznim salatama od testenine, uz povrće.

Parmezan (Parmigiano Reggiano) – Aromatičan je i blago orašastog ukusa. Najbolje je kupiti ga u komadu pa onda po potrebi narendati. Jedan je od glavnih sastojaka popularne cezar salate.Savršen je u kombinaciji s vinom i kao dodatak jelima od testenine, pirinča ili supama.

Pecorino – Pikantan tvrdi sir od ovčijeg mleka. Upotrebljava se slično kao parmezan. Ukus mu zavisi od zrelosti, kao i miris. Može biti blag (mlađi sir) ili čak veoma aromatičan (stariji sir). Često se dodaje mnogim sosovima.

Ricotta – sveži sir koji je mešavina kravljeg i ovčjeg sira. Ukus mu varira od slatkoga do kiselkastoga i lagano slanog. Idealan je za sosove i različite nadeve. On je obavezan sastojak slojevite lazanje, uz parmezan i maskarpone. Koristi se i kod dijeta, jer nema puno masnoće.

Parmigiano Reggiano

Aromatični, masni kravlji sir koji dolazi iz velike porodice tvrdih sireva granulaste strukture. Ukus je izvanredan, ispunjen voćnim primesama uz blagu pikantnu notu na kraju.

Rokfor – je poznati francuski plavi sir koji se pravi od ovčijeg mleka. Vlažan je, kremast, lako se lomi na komadiće i ima specifičan miris i jak, opor, oštar i delikatan ukus. Odlično se kombinuje sa voćem.

Sir od kozijeg mleka – se pravi kao beli meki sir i polutvrdi sir. Kako kozje mleko ima neobičan miris i sir može biti blažeg ili jačeg ukusa, u zavisnosti od toga koliko je star.

Sjenički sir  – je beli sir, u salamuri. Autohtoni sjenički sir pravi se od ovčijeg, a sjenički od kravljeg mleka ili mešano – od ovčijeg i kravljeg. Spada u grupu mekih, punomasnih sireva.

Tilzit – prikladan je za tost jer se dobro topi.

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Svetlana Kovačević

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

Milica: Postovani,zanima me obuka za pravljenje koznih pap...
Svetlana Kovačević: Postovani, obratite se Superioru iz Velike Plane, ...
Vlado Franc: Poštovani, Jako mi se sviđa sadnje borovnice u ...
milan gajić: cene u macvi su nize i variraju od utovara svinja...
NIKOLAKRAJINALONDON: Bas dobro sto su se zaduzili kod hladnjacara za sk...
Djumic Milan: Po pravilniku za mini klance i prerade mesa dali i...
Vladimir: Koristite Brstivar leti i z...
Dobrivoje Veljković: Kao i svi pčelari, radujem se pokušaju da se za...
Nebojša: U tekstu mi nije jasno zašt...
Nebojša: Upotreba jabukovog sirćeta...