Dilema: Šta sejati

Objavljeno: 09 mar 2018

Naš šećer nije više konkurentan na svetskom tržištu od kada su kvote ukinute. S obzirom da su šećerane smanjile akontnu otkupnu cenu slatkog korena, ratari ove godine u dilemi da li sejati šećernu repu 

Ove godine prolećna setva biće obavljena na nešto više od dva miliona hektara. S obzirom na to da je prošla godina bila sušna i da su prinosi soje i kukurza podbacili poljoprivrednici su u dilemi šta sejati. Sa druge strane kada pričamo o setvi šećerne repe mnogi su u dilemi da li je uopšte i sejati s obzirom na to da su šećerane smanjile akontnu otkupnu cenu slatkog korena, jer se tržište šećera umnogome promenilo kada su kvote ukinute. Naime, naš šećer nije više konkurentan na svetskom tržištu.

Minimalna ugovorena cena za šećernu repu koja je ponuđena kooperantima industrije šećera “Helenik šugar” je 30 evra za tonu slatkog korena, a ta kompanija će još dodatno platiti dva evra za određen prinos i digestiju moglo se čuti na godišnjem skupu proizvođača šećerne repe u organizaciji kompanije Helenik šugar.

Ilustracija. setva u proleće
Ilustracija. setva u proleće

Helenik Šugar: Za trećinu manja proizvodnja šećerne repe

Kompanija Helenik Šugar ove godine zasnovaće proizvodnju šećerne repe na 13 hiljada hektara što je za 35 odsto manje u odnosu na prošlu godinu. Razlog za to jeste pad cene šećera na evropskom tržištu usled ukidanja kvota u Evrospskoj Uniji. U toj kompaniji kažu da će edukovati ratare kako bi postigli što bolje proizvodne rezultate.

Stručnjaci kažu da se dobar kvalitet šećerne repe može postići poštovanjem plodoreda, primenom agrotehničkih mera kao i adekvatnim đubrenjem.

Proizvođači kažu da će setva biti skuplja za oko 30 osto i da svake godine inputi rastu, a cene ratarskih kultura padaju ili stagniraju.

Ulaganje u inpute daje više prinose

Stipan Hornjak poljoprivrednik iz Sombora kaže da ako se uloži u proizvodnju šećerne repe i dobit će biti veća odnosno biće veća digestija, a i prinosi će biti dobri.

Miloš Lazić poljoprivrednik iz Sombora kaže da cena od 30 evra po toni slatkog korena nije zadovoljavajuća ali da je i dobro da paori posluju onako kako inostrano tržište nalaže.

Da bi prinosi šećerne repe bili bolji potrebno je uložiti i u navodnjavanje useva, za šta pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu izdvaja sve više novca.

Vuk Radojević pokrajinski sekretar za poljoprivredu napominje da je sekretarijat značajna sredstva izdvojio za navodnjavanje u prošloj godini, a sa tom merom će nastaviti i u ovoj godini i mnogi proizvođači šećerne repe su krositili ta sredstva.

Na skupu se moglo čuti da je modernizacija proizvodnje šećerne repe jedini način kako bi ostali konkurentni na svetskom i evropskom tržištu.

Ukoliko Vam se dopao članak, lajkujte ;) 0

Izvor: http://www.agronews.rs/

Autor: Dnevnik

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

zoran: postovana gospodo interesuje me vocka OGROZD pa ...
Svetlana Kovačević: Postovana, on je dobio rešenje, a posle rešenja ...
Mitrovic Tina: Postvani,moj svekar je dobio neki papir da je poce...
Georgije: Najbolja zacinska Paprika za kulen!!...
Svetlana Kovačević: Pozovite u utorak Upravu za Agrarna plaćanja...
Dejan: Gde konkurisati i gde se raspitazi za ivu kreditnu...
Tijana: Da li je moguce gajiti Raskovnik u Beogradu I kako...
Dimitar: Trebam suve organske sljive bez semenki ,10.000kg ...
Svetlana Kovačević: Ne postoji sajt, ali pozovite Upravu za agrarna pl...
Malesevic76: Postoji li sajt na kojem se moze proveriti koliko ...