Poljo. Berza

  • 12.07. soja 39,50 kg/din.
  • 19.07. kukuruz 15,50 kg/din.
  • 12.07. pšenica rod 2018. min. 12% proteina 16,50 kg/din.

Šta preduzeti da ne dođe do apopleksije

Objavljeno: 16 apr 2018

Kajsija je voćna vrsta izuzeto dobrih osobina, tako da je dosta atraktivna za gajenje. Prednosti su što brzo i rano rađa, plodovi su izuzetnog kvaliteta, ali njena proizvodnja je ugroža apopleksijom. Ova pojava je izazvana brojnim ekološkim, fiziološkim i patogenim faktorima. Pojava se javlja u mestima gde su velika temperaturna kolebanja, krajem zime i početkom proleća,  što je u većem delu naše podnevlje.
Prevremeno sušenje manifestuje se na deblu i kruni u vidu spoljašnjih i unutrašnjih promena. Spoljašnje promene su u vidu pucanja kore i pojave smole. U toku vegetacije list po granama gubi svežu boju, postepeno se suši i otpada. Te grane u toku vegetacije ostaju ogoljene. Naredne godine biljke normalno vegetiraju i dolazi do sušenja druge grane ili celog stabla kajsije.
Unutrašnje promene se manifestuju na promene boje floema i ksilema kada se napravi presek na deblu ili na ramenim granama. Povrede su najčešće na južnim delovima stabala koje mogu zahvatiti celo deblo ili ramene grane stabla. Ako je zahvaćeno celo deblo dolazi do sušenja celog stabla. Na prevremeno sušenje utiče veliki broj faktora koji se mogu svrstati u dve grupe: Ekološko- fiziološke i fitopatološke.
Ekološko –fiziolške promene su kolebanja temperature, ekspozicija zasada, tip zemljišta, visina kalema, podloga, posrednik, sorta, vodni režim zemljišta i dr. Kolebanja temperatura na početku vegetacije (od pozitivni sa +16 do -10 stepeni) dolazi do oštećenja sprovodnih sudova u deblu i u osnovi ramenih grana što se manifestuje pojavom smolotečine. Preventiva je da se kajsije sade na severne i severoistočne ekspozicije koji su delimično sa stabilnim temperaturama. Preporučuje se kalemljenje na visinu 80-120 cm jer do kolebanja temperatura dolazi na visini stabla 10-30 cm od zemlje. Manje je sušenje ako se kajsija orezuje u toku vegetacije- letnja zelena rezidba. Održavanje zemljišta treba da bude redovno i pri obradi paziti na povređivanje debla. Pri podizanju zasada, isključivo podizati na odmorenom zemljištu (predusev strnina, ledina, livada i sl.)

Fitopatološki činioci koji izazivaju sušenje kajsije mogu se svrstati na: mikoze, bakterioze i viroze. U bakterioze spadaju Pseudomonas syringae, Citospora cineta, koje izazivaju rak rane grana. Od mikoza najzastupljenije su Verticlilium dahliiae,Phitophtora spp. Monillia laxa, Gnomonia erythstroma, Eutyra lasta, Armilaria melieu, Roselinia necatrix i dr. Kajsiju napadaju virusi šarka šljive (Plum pox virus), virus nekrotične prstenaste pegavosti na kajsiji (Prunus necrotic ring spot virus onapricot), virus nekrotične prstenaste pegavosti na kajsiji (Chlorotic laif spot virus) i dr.

Od štetočina kajsiju napadaju žilogriz ( Capnodis tenebrioides), šljivina zelena vaš ( Hyalopterus pruni), breskvina zelena vaš (Mizys persicae), rutava buba (Tropionta hirta), listojed ( Phyllobius spp), breskvin savijač (Cydia laspeyresia molesta), kajsijin moljac (Recurvaria nanella) i drugi.

Ilustracija: apopleksija kajsije
Ilustracija: apopleksija kajsije

Zasad kajsije treba štititi od glodara (zečevi,poljski miševi), divljači (srne, divlje svinje). Mere borbe su ograđivanje zasada i postavljanje mamaka Rodenticidi-cinkfosfid mamci i antikolin mamci. Za zaštitu za normalno plodonošenje neophodno je sprovesti najmanje četiri tretmana :
Prvo prskanje u proleće pre otvaranja pupoljaka, radi suzbijanja bakterioza i vrši se bakarnim preparatima.
Drugo prskanje u precvetavanju (monilija, pegavost, insekti): Oktave –(Prohloraz) ili Signum (Boskalid) ili Ciprodex (Ciprodinil) uz dodatak insekticida Pironex (hlorpirifos).
Treće prskanje u fazi porasta ploda, radi suzbijanja pegavosti lista i pegavosti plodova, krastavosti plodova, šupljikavosti lista: Merpan ili Kaptan ili Signum uz dodatak insekticida Sistemin ili drugi po savetu stručnog lica.
Četvrto tretiranje je po opadanju lista radi suzbijanja bakterioza i citosporoza: dezinfekcija sa bakarnim preparatima.
Direktne mere borbe radi usporavanja vegetacije u vreme prolećnih mrazeva je krečenje debala krečnim mlekom i zadimnjavanje ako se pojave mrazevi u cvetanju.

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Radmila Ćalić

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

NIKOLAKRAJINALONDON: Bas dobro sto su se zaduzili kod hladnjacara za sk...
Djumic Milan: Po pravilniku za mini klance i prerade mesa dali i...
Vladimir: Koristite Brstivar leti i z...
Dobrivoje Veljković: Kao i svi pčelari, radujem se pokušaju da se za...
Nebojša: U tekstu mi nije jasno zašt...
Nebojša: Upotreba jabukovog sirćeta...
Tihomir: Ima li nesto za nas sa kosova i metohije...
Drsgan: Ako pcelari imate problema sa visak pcelom koje se...
Medule: Procenat vlage zavisi od s...
Maksimović Mirjana: Ja sam Mirjana Maksimović ima 68 god. po proesiji...