Poljo. Berza

19.07. kukuruz 15,50 kg/din. // 12.07. soja 39,50 kg/din. // 12.07. pšenica rod 2018. min. 12% proteina 16,50 kg/din. //

Kako gajiti svinje po principu organske proizvodnje

Objavljeno: 03 maja 2018

Kao i svaka druga organska proizvodnja, odgajanje svinja pa principima organske proizvodnje je nešto ekstenzivniji sistem gajenja, a i rezultati su lošiji kada se uporede sa klasičnim sistemom proizvodnje.

Korišćenje paše ima za posledicu i znatno manje troškovi ishrane zbog smanjene potreba za drugim hranivima kao što su žitarice, proteinska hraniva, vitaminsko mineralni dodaci.

Jedan hektar pašnjaka dobrog kvaliteta može u sezoni obezbediti ispašu za 20 krmača.

Pašnjaci sa stalnom ispašom treba da su naseljeni ili zasejani travama poput livadarke, bele dateline, ježevice i lucerke. Pašnjake sa pregonskom ispašom mogu činiti lucerka, crvena detelina, bela detelina, švedska detelina, ježevica, bezosni vlasen i mačji rep.

Ilustracija: svinje i prasici
Ilustracija: svinje i prasici

Krmače u laktaciji imaju veće potrebe u hranljivim materijama, koje mogu podmiriti manjim delom iz paše. Istraživanja sa korišćenjem silaže u laktaciji upućuju na zaključak da se maksimalno 10-15% od potreba u energiji može podmiriti iz kabaste hrane, a da to ne utiče negativno na prirast legla. Ako zelena kabasta hrana ulazi sa više od 25% u sastav obroka, sadržaj sirovih proteina u obroku mora biti povećan, zbog niže svarljivosti proteina iz kabaste hrane.

Kompletne smeše koncentrata se sastavljaju da obezbede celokupne potrebe u hranljivim materijama i energiji, kao i kod normativa klasične (kovencionalne) proizvodnje, bez učešća paše, odnosno kabaste hrane u obroku. Hraniva koja najčešće ulaze u sastav smeša su ona koja se mogu proizvesti na gazdinstvu, međutim problem koji se javlja kod organizacije organske proizvodnje svinja jeste nabavka na tržištu hraniva sa sertifikatom organske proizvodnje.

Od žitarica najčešće se koriste: kukuruz, ječam, ovas, pšenica, raž i tritikale. Od proteinskih termički obrađeno zrno soje, pasulj, grašak, bob, lupina, sočivo, sojina pogača, suncokretova pogača i dehidrirana lucerka. Dozvoljeni su i vitaminski dodaci i probiotici: kvasac, enzimi, limunska kiselina.

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Branislav Radovanović

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

NIKOLAKRAJINALONDON: Bas dobro sto su se zaduzili kod hladnjacara za sk...
Djumic Milan: Po pravilniku za mini klance i prerade mesa dali i...
Vladimir: Koristite Brstivar leti i z...
Dobrivoje Veljković: Kao i svi pčelari, radujem se pokušaju da se za...
Nebojša: U tekstu mi nije jasno zašt...
Nebojša: Upotreba jabukovog sirćeta...
Tihomir: Ima li nesto za nas sa kosova i metohije...
Drsgan: Ako pcelari imate problema sa visak pcelom koje se...
Medule: Procenat vlage zavisi od s...
Maksimović Mirjana: Ja sam Mirjana Maksimović ima 68 god. po proesiji...