Gde ne smete gajiti papriku

Objavljeno: 15 maja 2018

Paprika se proizvodi u bio-bašti, njivi i u zaštićenom prostoru i to najčešće u organskoj proizvodnji, iz rasada.

Paprika se gaji u plodoredu i dolazi na prvo mesto, a na isto mesto dolazi tek za 4-5 godina.

Ne treba je gajiti iza i pored  padajza, krastavaca, tikava, zbog virusnih oboljenja kao ni uz kukuruz i lucerku.

Najbolji predusevi za papriku su jednogodišnje leguminoze, žitarice i trave. Paprika se u organskoj proizvodnji može gajiti kao glavna kultura u intezivnom plodoredu najčešće posle ranih sorti graška i to samo sorte paprike kratke vegetacije. Obrada se svodi na sledeće:

Neposredno po skidanju predhodnog useva plitko se ore da bi se zaorali ostaci, provocirali korovi i zaštitila vlaga. U jesen se ore na
dubini od oko 20cm.Obrada pred sadnju obavlja se u proleće a vreme zavisi od načina proizvodnje (sredine marta do polovine maja).Pred sadnju neophodna su kultiviranja na dubini 10-12 cm. Za sve vrste obrade koriste se odgovarajuće mašine koje što manje
sabijaju zemljište i najpovoljnije su one koje koriste ekološka goriva. Zbog velikih potreba paprike u hranivima, plitkog korena,duge vegetacije i gajenja u uslovima navodnjavanja,đubri se prema izračunatim potrebama paprike i sadržaja hraniva u zemljištu,organskim i dozvoljenim mineralnim đubrivima.

Ilustracija: proizvodnja paprike, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: proizvodnja paprike, foto: Domaćinska kuća

Paprika se u konvencijonalnoj proizvodnji đubri stajnjakom najčešće u jesen 40-50t/ha,a zgorelim stajnjakom i kompostom može i u proleće 20-30 t/ha. Prinosom od 10t paprika usvaja 30kg azota,6,6 kg fosfora,36 kg kalijuma i 3,2 kgMgO. Putem organskih đubriva treba uneti 120-140kg azota,80-100kg fosfora i 100- 160 kg kalijuma. Kod paprike je bitno folijarno prihranjivanje tečnim organskim đubrivom a veoma dobri rezultati se postižu prihranjivanjm maceratom koprive. Prihranjivanje počinje u fazi rasada sa 1-2 prihranjivanja a zatim u fazi ukorenjavanja u fazi cvetanja i posle berbi. U organskoj proizvodnji je pred sadnju obavezno uneti mikrobijološka đubriva,koja povećavaju efakat organskih đubriva i poboljšavaju mikrobijološku aktivnost zemljišta. Rasađivanje paprike može da počne po prestanku opasnosti od mraza,a ranije je moguće samo uz prekrivanje biljaka agrotekstilom. Paprika rasađena po hladnom vremenu (niža od 15 stepeni C) u hladno zemljište sporo se ukorenjava, žuti, veoma dugo ne obrazuje nove listove kasnije plodonosi i smanjuje prinos.
Paprika se sadi dublje nego što je bila u leji,a ona iz kontejnera sadi se sa grudvom supstrata.Takvom sadnjom paprika obrazuje adventivne korenove i ostaje uspravna do kraja berbi.Način sadnje i broj biljaka po jedinici površine zavisi od sorte i mogućeg
perioda berbe.
Na ravnoj površini obično se sadi u redove na razmak 50 cm,što omogućuje međurednu obradu i nesmetano kretanje berača.Razmakom biljaka u redu od 25-30 cm postiže s esklop od oko 67.000 biljaka po hektaru, što odgovara za bujnije sorte iz grupe babura, i
duži period berbe. Za manje bujne sorte preporučuje se razmak u redu 15-25 cm.
U organskoj proizvodnji zbog borbe protiv korova bolja je sadnja u dvoredne i četvororedne trake kada je manji razmak između redova biljaka i paprika brže prepokriva radove i smanjuje razvoj korova.

Treba znati da paprika može da podnese veoma gusti sklop i tada daje raniji,ali manji ukupan prinos. Paprika najbolje reaguje na malčovanje iseckanom slamom koja ne dozvoljava pregrejavanje zemljišta i oštećenja korena,koje je moguće kada se gaje na crnoj foliji.
Za ranu proizvodnju rasađivanje je poslednjih dana aprila i početkom maja, za srednje ranu od 10-25 maja,a za kasnu od 26. maja do 10. juna. Ručna sadnja se primenjuje i kod preraslog rasada, i kada se sadnja izvodi na malim površinama. Sadnju uvek prati
zalivanje.

Ilustracija: paprika
Ilustracija: paprika

Uslučaju da je zemljište veoma suvo, treba ga najpre zaliti, a kad se ono prosuši pristupiti sadnji.Sadnju je najbolje obaviti posle kiše,po oblačnom vremenu u večernjim ili jutarnjim časovima. Posle 5-6 dana paprika se međuredno kultivira (ako nije na foliji).Taj postupak
se izvodi 3-4 puta tokom vegetacije. Ako je moguće treba obaviti 1-2 ručna okopavanja.
Navodnjavanje je mera bez koje je nemoguća uspešna proizvodnja paprike. U prvom periodu rasta i razvića paprika ne troši velike količine vode,dok se potrebe za vodom povećavaju porastom,granjanjem i formiranjem plodova.
Pri navodnjavanju treba imati u vidu da paprika traži dosta vode i vazduha u zemlji. Pri navodnjavanju paprike veštačkom kišom treba koristiti fine rasprskivače da ne dođe do povrede plodova i listova biljke,ali je tu veća opsnost od pojave oboljenja,nego kada je zalivanje fertigacijom ili samo sistemom „kap po kap“.

Ukoliko Vam se dopao članak, lajkujte ;) 4

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Zoran Milosavljević

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

zoran: postovana gospodo interesuje me vocka OGROZD pa ...
Svetlana Kovačević: Postovana, on je dobio rešenje, a posle rešenja ...
Mitrovic Tina: Postvani,moj svekar je dobio neki papir da je poce...
Georgije: Najbolja zacinska Paprika za kulen!!...
Svetlana Kovačević: Pozovite u utorak Upravu za Agrarna plaćanja...
Dejan: Gde konkurisati i gde se raspitazi za ivu kreditnu...
Tijana: Da li je moguce gajiti Raskovnik u Beogradu I kako...
Dimitar: Trebam suve organske sljive bez semenki ,10.000kg ...
Svetlana Kovačević: Ne postoji sajt, ali pozovite Upravu za agrarna pl...
Malesevic76: Postoji li sajt na kojem se moze proveriti koliko ...