Poljo. Berza

  • 29.08. kukuruz 16,00 kg/din.
  • 29.08. soja 37 kg/din.
  • 29.08. pšenica rod 2018. min. 12% proteina 19,00 kg/din.

Upoznajte mladog pčelara iz Raške

Objavljeno: 15 maja 2018

Pčelarstvo postaje veoma popularna grana poljoprivrede koja, kao i sve druge, zahteva ulaganja, trud i rad kako bi u dogledno vreme dala pozitivne rezultate.

Bili smo u poseti  Miloradu  Kneževicu iz Raške, mladom pčelaru, koji ima puno volje i želje da se pčelarstvom ozbiljno bavi. Ne mislimo da se on sada ozbiljno ne bavi, ali po njegovim rečima, on  želi da proširi pčelinjak.  Iz razgovora sa ovim mladim dečkom, videli smo da nije novac od meda na prvom mestu, nego i ljubav prema ovoj grani poljoprivrede. Niko mu se u porodici nije bavio pčelarstvom, i u opštini Raška ranijih godina, slabo je bilo  pčelara. Nema ih ni  sada mnogo, ali o tome ćemo u nekom od narednih tekstova. Milorad je zaposlen u Opštini, ali kako nam ističe ima vremena i da se bavi pčelarstvom.

Ilustracija: pčelinjak u Rvatima, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: pčelinjak u Rvatima, foto: Domaćinska kuća

Pčelinjak se nalazi u selu Rvati, nedaleko od Raške, u zaseoku Kneževići. Rvati se nalaze u stranama Orlovca i Gušavog Duba, zapadnim delovima kopaoničke podgorine, koja se završava na desnoj obali Ibra.  Pčelinja društva koriste blagodet  terena, koristeći tri vrste paše i to voćnu pasu, bagremovu pašu i livadsku pašu. Retkih godina nastupi i medljika koja daje ozbiljne prinose meda. Milorad poseduje 32 košnice i nastavlja dalje sa širenjem svog pcelinjaka, a u tome će  mu pomoći sredstva  opstine  Raška za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje.  U Raški, postoji i Udruženje pčelara Raška, gde je Milorad sekretar tog udruženja.

Ilustracija: pčelinjak Kneževića, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: pčelinjak Kneževića, foto: Domaćinska kuća

Prethodne dve godine desetkovale su rod kultura na kojima se pčele hrane, samim tim i prinos meda. Ova godina je odlična za bagrem, tako da Knežević očekuje prinos oko 25 kg po košnici. Po njegovim rečima, očekuje da će i druge paše biti odlične. Med prodaje na kućnom pragu, i nema nikakvih problema, sve proda.

Kada je u pitanju kvalitet košnice,  Milorad Knežević, nam objašnjava da je mnogo faktora koji utiču na kvalitet, ali je od svega najvažnije da daske za izradu budu potpuno suve. Pored toga, sam izbor drveta utiče na krajnji proizvod pa se tako domaći proizvođači najčešće odlučuju da za izradu nastavaka koriste čamovinu i topolu, dok se za ramove najčešće koristi lipa. Košnice napravljene u radionici Stanimirovića izrađuju se isključivo od čamovine i lipe, a daske koje se koriste u proizvodnji na sebi ne smeju imati čvorove kako bi košnice bile kvalitetnije i lepše

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Svetlana Kovačević

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

Svetlana Kovačević: Postovan, to je ime Udruženje za očuvanje tradic...
ilija vlajnic: Poceo sam tretiranje pcela Mitakom 1.10.2018, dali...
Miša: Zašto u naslovu stoji GIS iz Svrljiga ?! Na šta ...
Čika: Jel moze to bez konzervansa ljudi?...
Svetlana Kovačević: Hvala na savetima, poslužice pčelarima...
Rade Kostadinović: Dosta dobar i poučan tekst. Jedino, a to i nauka ...
Pexon: Mene interesuje kako bi se mogla ova biljka nekako...
Dejan: NIkad, ali bas nikad glistama se ne dodaje svez st...
Svetlana Kovačević: Postovani Milane, pozovite Upravu za agrarna plać...
Milica: Postovani,zanima me obuka za pravljenje koznih pap...