Koji je to Bogorodičin cvet

Objavljeno: 23 maja 2018

Ljiljan (Lilium) spada među najpopularnije rezano cveće na svetu. Njihove visoke i tanke stabljike nose cvetove u gotovo neverovatnoj paleti boja i egzotičnih oblika. Postoji više od 80 vrsta i na hiljade hibrida, koji skoro svi podnose različite uslove rasta, pa se lako i odgajaju. Većina ljiljana izvrsni su kao rezano cveće, jer u vazi „izdrži“ i više od osam dana.

 Višegodišnje lukovičasto cveće poreklom iz Egipta. Nadzemno stablo  je jednogodišnje, visine 50-150 cm, zavisno od vrste. Listovi su linearni, lancetasti ili ovalni, na kratkim drškama ili sedeći, a mogu biti naizmenično ili naspramno poređani. Cvetovi su krupni, levkastog ili zvonastog oblika, izuzetno dekorativni. Cvetaju u kasno proleće i tokom leta.

Mogu se uzgajati u zatvorenom ili na otvorenom prostoru. Postoji osam tipova ljiljana: hibridi – azijski, orijentalni, martagon, candidum, američki, longiflorum i trumpet, i divlje vrste.

 Neophodan uslov za gajenje ljiljana je vlažni, dobro drenirani i visokohranljivi supstrat i polusenoviti položaj zaštićen od vetra. Za dobar rast, poželjno ih je prihranjivati u toku vegetacije. Ljiljani pozitivno reaguju na dopunsku ishranu azotom.U našim uslovima biljka prezimljava u zemlji u obliku lukovice. Ako se koristi kao rezani cvet, treba voditi računa da se ostavi što duži deo sa lisnom masom kako bi nastavio sa ishranom lukovice, u protivnom iduće godine neće cvetati. Kupujte uvek samo sveže lukovice i odmah ih posadite. Nikada ne kupujte smežurane lukovice ljiljana. Zemlja se pre sadnje obrađuje na 30 cm. Dubina sadnje je jednaka trostrukoj visini lukovice. Poželjno rastojanje u redu je15–20 cm, a međuredno 50–60 cm. Najbolje vreme za sadnju lukovica je u septembru. Preko zime ih treba pokriti slojem pruća ili slame da lukovice ne bi izmrzle. U proleće ljiljani imaju veliku potrebu za vlagom, a leti ih treba zalivati samo ako duže vreme nije bilo kiše. Presađuje se krajem leta, kada se podzemni deo sasuši, ali ukoliko je prošlo 4-5 godina.

Ilustracija: cvet ljiljana, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: cvet ljiljana, foto: Domaćinska kuća

Ljiljani nalaze široku primenu u ozelenjavanju, ali su značajniji kao rezano cveće. Da bi rezani cvet trajao desetak dana, bere se kada pupoljci počnu da se otvaraju, tj. čim se na jednom pupoljku pojavi prva naznaka i vidi se koje je boje. Pre stavljanja u vazu skinite lišće sa stabljike jer ono u vodi počinje da truli i prlja vodu. Dobro bi bilo da skinete i prašnike s cveta, pošto su poprilično „opasni“ za garderobu i stolnjake. U slučaju da je polen pao na neku tkaninu uzmite selotejp i zalepite preko umrljanog mesta. Ponovite postupak nekoliko puta, jer je to jedini način da uklonite fleku.

Ljiljan je simbol lepote,posebnosti i izabranosti :“Ja sam ruža Saronska,ljiljan u dolu. Sto je ljiljan medju trnjem,to je draga moja medju devojkama.“
U Bibliji utemeljena i potom kroz istoriju  Crkve nagradjivana hriscanska simbolika isticela je ljiljan kao simbol ljubavi,cistote i nevinosti-ukazuje direktno na Bogorodicu i njenu neporocnost ,kao i „izabranost.“U hriscanskoj ikonografiji ljiljan je prihvacen kao atribut Svetog Arhangela Gavrila-Blagovesnika koji je predstavljen sa ljiljanom u ruci.
U Francuskoj istoriskoj i kulturnoj tradiciji oko motiva krina stvara se posebna mitologija,koja od XII veka dobija svoju cvrstu formu u jednoj verziji pripovesti o krstenju Kralja Klavisa.
Izgleda da je formiranje krina kao hetaldickog motiva francuskih vladara i francuske drzave otpocelo vezano za postovanje kulta Bogorodice ,patrona Francuske kraljevine ,u vreme kraljeva Luja VI Debelog i Luja II Mladog (1108-1180),i da je krin,kao takav konacno uspostavljen u vreme Kralja FilipaII Avgusta (1180-1223).
Francuska Republika i danas koristi revolucionarni grb sa motivima fasine iz 1912.godine,koja ne sadrzi motive krina i sekire,ili inicijale.
U Vizantiji se motivi krina javljaju izmedju 1222. i 1254.godine,na novcu Jovana III Duke Vataca.Prema ikonografskim i numizmatickim izvorima,motiv ljiljana se vezivao za kult Svetog Trifuna.

Ukoliko Vam se dopao članak, lajkujte ;) 0

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Svetlana Kovačević

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

zoran: postovana gospodo interesuje me vocka OGROZD pa ...
Svetlana Kovačević: Postovana, on je dobio rešenje, a posle rešenja ...
Mitrovic Tina: Postvani,moj svekar je dobio neki papir da je poce...
Georgije: Najbolja zacinska Paprika za kulen!!...
Svetlana Kovačević: Pozovite u utorak Upravu za Agrarna plaćanja...
Dejan: Gde konkurisati i gde se raspitazi za ivu kreditnu...
Tijana: Da li je moguce gajiti Raskovnik u Beogradu I kako...
Dimitar: Trebam suve organske sljive bez semenki ,10.000kg ...
Svetlana Kovačević: Ne postoji sajt, ali pozovite Upravu za agrarna pl...
Malesevic76: Postoji li sajt na kojem se moze proveriti koliko ...