Sadnice iz Superiora: Trap, gater ili prosto – korito od UV stabilne plastike

Objavljeno: 12 juna 2018

Od kako je počela da se bere u Srbiji, početkom juna, borovnica pravi još veću tenziju oko sebe. Za dobrim konjem prašina se diže, stara je izreka. U našem slučaju, prašina može da bude samo od piljevine i to od četinara.

No šalu na stranu, borovnica je kod nas aktuelna već nekoliko godina. Interesovanje za gajenjem ove voćne vrste raste iz godine u godinu. Naši klimatski uslovi, zemljište i voda, još uvek nam daju prednost u odnosu na neke zemlje. Kažem još uvek, jer kao i mi, i u drugim zemljama se borovnica sadi sve više i više. Ali to ne treba da zabrinjava one koji kreću ili razmišljaju o zasnivanju voćnjaka sa borovnicom. Uslovi koji trenutno vladaju i koji se predviđaju daju dobre predikcije i siguran otkup ove zanimljive voćne vrste.

Ono što pravi pritisak i sumnju kod budućih uzgajivača je toliko saveta na internetu i toliko različitih pristupa gajenju. Ljudi nisu sigurni šta je istina i koji način da izaberu?

Pitanja koja svakodnevno prave famu oko borovnice su kako treba da se gaji? Koja veličina saksije je najbolja? Koliko dugo može da se gaji u saksijama? Koliko vode treba po saksiji? I sve o saksiji! Gde je tu naša prirodna zemlja? Pa valjda još uvek imamo njive ako nemamo razvijenu industriju!

Ilustracija: Sadnice borovnice, foto: Superior iz Velike Plane
Ilustracija: Sadnice borovnice, foto: Superior iz Velike Plane

Istraživanja instituta za zemljište su pokazala sledeće rezultate:

„Rezultati ispitivanja supstitucione kiselosti potvrđuju činjenicu da u Srbiji dominiraju zemljišta kisele reakcije. Od ukupnog broja ispitivanih uzoraka oni sa ekstremno kiselom reakcijom ( pH<4 ) zastupljeni su sa 13%, jako kiselom reakcijom (pH 4.0-4.5) sa 17%, srednje kiselom (pH 4.5-5.5) sa 30%, slabo kiselom (pH 5.5-6.5) sa 22% i neutralnom i alkalnom reakcijom (pH>6.5) sa 18%. Najkiselija zemljišta locirana su na različitim teritorijama ispitivanja.“

Dakle, u Srbiji ima 60% zemljišta na kojima je moguće gajiti borovnicu!

Naravno, neke parcele su nepristupačne, neke pod šumom, neke su prosto daleko od civilizacije a na nekima je nemoguće naći vodu.

Dakle, ako vaša analiza zemljišta pokaže da je zemljište odgovarajuće za gajenje borovnice, slobodno idite na tu, najjefitinu varijantu. Napravite bankove i sadite borovnicu u zemlju!

Ali, ako spadate u grupu ljudi koji imaju želju, volju i finasijska sredstva a nemate odgovarajuće zemljište, onda morate da sadite borovnicu u saksije, džakove, burad itd…

Koristim ovu priliku da predstavim jedan za nas nov način gajenja borovnice. Trap, gater ili prosto – korito od UV stabilne plastike. Isporučuje se u rolni, dakle lako je za transport, ima izbušene otvore za odvod vode i dolazi sa distancerima koji se postavljaju i koji drže oblik. Koristi se masovno u Meksiku i ideja stiže odatle.

Više vam neće biti bitno kakav je tip zemljišta, vaše je samo da rasprostrete gater, da ga otvorite, obezbedite sa distancerima, sipate u njega supstrat i posadite biljke.

Koje još prednosti poseduje:

– Možete mašinski da ga punite supstratom, vozeći se između redova

– Korov vam neće predstavljati problem, možete da ga uništavate bez opasnosti po biljke.

– Otvori sa strane ne mogu da se zapuše jer nisu na dnu gatera.

– Možete da koristite isti sistem za navodnjavanje crevima kao kod gajenja u zemljištu. Nisu vam potrebne „špagete i meduze“.

– Onima koji nemaju časne namere je teže da odnesu gater nego saksiju…

Ilustracija: borovnica, foto: Superior Velika Plana
Ilustracija: borovnica, foto: Superior Velika Plana

Ovo je bilo samo prestavljanje jednog od mogućih načina gajenja borovnice. Svaka parcela i svaki voćnjak zahteva individualni pristup.

U ovim redovima nećete naći celokupnu tehnologiju, nećete naći idealan i univerzalni savet. Dobićete još jednu varijantu i još jednu sumlju. Ali znajte, male tajne velikih kuvara se dobijaju kad uđete u kuhinju. Dakle kad izaberete sa kime ćete raditi, od njga treba da dobijete celokupnu tehnologiju.

Moj savet vam je da prvo uradite analizu zemljišta i vode i da se onda posavetujete sa nekim u koga imate poverenja. Svi načini gajenja su dobri ako se poštuju pravila, i svi vode ka jednom cilju, a to je dobit!

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Nebojša Đinović

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

Tihomir: Ima li nesto za nas sa kosova i metohije...
Drsgan: Ako pcelari imate problema sa visak pcelom koje se...
Medule: Procenat vlage zavisi od s...
Maksimović Mirjana: Ja sam Mirjana Maksimović ima 68 god. po proesiji...
Svetlana Kovačević: Pogledajte na ovom sajtu http://www.paulovnija.inf...
Boro Vukčević: Ovo drvo sam prvi put vidio ispred kuće mog prija...
Ivankaiser: Thanks for the article post.Really thank you! Grea...
Ljubo Repić: Imam u dvorištu orah debljine stabla ok 40 cm. Le...
Ivan: Smatram da je ovo savrseno resenje zadimljavanja i...
Ivan: Smatram da je ovo savrseno resenje zadimljavanja i...