Saveti za organsko gajenje višnje

Objavljeno: 14 juna 2018

U voćnjaku u kome se primenjuje organska proizvodnja, plodored ne podrazumeva promenu osnovne ekonomske kulture (višnje), nego diverzifikaciju vegetacije koja raste uz osnovnu gajenu kulturu u samom voćnjaku. Ova praksa gajenja pokrovnih useva, naučno dokazano pozitivno utiče na očuvanje populacije korisnih insekata, vezivanje azota, čuvanje vlage u zemljištu, ostvarivanje dobrog vodno-vazdušnog režima i slično.

Prilikom sadnje stabala višnje, korišćenje potpora obično nije neophodno. Po nekad se uvode u proizvodnju u slučaju slabobujnih podloga. Kod intenzivnih zasada neophodno je napraviti razmak između redova od 4,5 m, a između stabala 2,5-3 m. Veliki razmak u redu, zahtevaju biljke koje imaju jači razvoj korena, ili one koje su zasađene u zemljište koje pogoduje jačem razvoju korenovog sistema. Kod kalemljenja na magrivu ili na divlju trešnju, koje po sortnim karakteristikama mogu imati vretenast ili žbunast uzgojni oblik, međuredni razmak treba da iznosi 3,5-4 m, a razmak između stabala 2-2,5 m.

Zasad višnje se planira za period od 15-20 godina. Za njegovu dugovečnost je odlučujuće zdravstveno stanje, kao i rodni kapacitet. Najveći rizici su naravno bolesti, kao što je moniliozno sušenje, lisna pegavost i bakterioze, kao i opasnost od preranog propadanja stabala usled nepravilne rezidbe.

Zemljište je izuzetno kompleksan živi organizam. Puno pojedinačnih faktora (sadržaj humusa, pH vrednost, biološka aktivnost, sadržaj hranljivih materija, sadržaj vode, soli i struktura zemljišta) su u međusobnim odnosima i utiču jedan na drugi. Putem obrade zemljišta i đubrenja, uzgajivač voća ima direktan uticaj na te odnose.

Cilj agrotehničkih mera u organskoj proizvodnji nije direktna ishrana biljaka kroz lakorastvorljiva đubriva, već ishrana biljaka kroz život zemljišta. To znači da je optimalno snabdevanje biljke hranljivim materijama moguće samo kroz dobro razvijen korenov sistem, kao i dovoljan priliv organskih materija. Zdravo zemljište smanjuje ispiranje i time održava plodnost.

Organska proizvodnja teži samoregulaciji bolesti i štetnih organizama. Najveći značaj ima azot, koji direktno utiče na izgradnju proteina, hlorofila i enzima. Nedostatak azota može veoma negativno da utiče na fotosintezu. Za proizvodnju višnje neophodno je da je u zemljištu prisutno 40- 50 kg/ha azota, u sloju 0-60 cm. Ukoliko je vrednost azota niža od navedene, preporučuje se đubrenje u zavisnosti od jačine rasta stabla u prethodnoj godini.

Sorte višnje pogodne za organsku proizvodnju su SAFIR, MORINA, MAĐARSKA GROZDASTA i TOPAS.

Ukoliko Vam se dopao članak, lajkujte ;) 0

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Mimica Kostić-Đorđević i Srđan Vidanović

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

zoran: postovana gospodo interesuje me vocka OGROZD pa ...
Svetlana Kovačević: Postovana, on je dobio rešenje, a posle rešenja ...
Mitrovic Tina: Postvani,moj svekar je dobio neki papir da je poce...
Georgije: Najbolja zacinska Paprika za kulen!!...
Svetlana Kovačević: Pozovite u utorak Upravu za Agrarna plaćanja...
Dejan: Gde konkurisati i gde se raspitazi za ivu kreditnu...
Tijana: Da li je moguce gajiti Raskovnik u Beogradu I kako...
Dimitar: Trebam suve organske sljive bez semenki ,10.000kg ...
Svetlana Kovačević: Ne postoji sajt, ali pozovite Upravu za agrarna pl...
Malesevic76: Postoji li sajt na kojem se moze proveriti koliko ...