Poljo. Berza

  • 29.08. kukuruz 16,00 kg/din.
  • 29.08. soja 37 kg/din.
  • 29.08. pšenica rod 2018. min. 12% proteina 19,00 kg/din.

Sve što još možda niste znali o kompostu!

Objavljeno: 14 juna 2018

Svake jeseni na hiljade tona organskog materijala, u vidu raznih biljnih i životinjskih ostataka završi na gradskim deponijama. Kontejneri su prepuni opalog lišća i grančica, pokošene trave, ostataka baštenskih biljaka i cveća, kuhinjskog i drugog otpada biljnog i životinjskog porekla. Pravilnim postupanjem, od njega može da se proizvede prirodno đubrivo. Na taj način se osim finansijskih gubitaka, sprečava i čitav niz „nevidljivih“ štetnih uticaja na životnu sredinu.

Najčešće se kompostiraju biljni i životinjski ostaci, kao što su ostaci povrća, voća, lišće, stabljike, pokošena trava, stara slama, pepeo, papir, ostaci hrane i slično. Treba voditi računa da u kompostište „ne uđu“ rizomski korovi, bolesne biljke, korovi koji su sazreli i formirali seme, lekovi i drugi industrijski otpaci iz domaćinstva, lišće oraha, izmet pasa i mačaka, i sve ono što je prirodno nerazgradivo, ili može proći kroz kompostnu masu, a kasnije predstavljati potencionalnu opasnost po zdravlje gajenih biljaka, životinja i ljudi.

Kompostiranje se u kompostnoj gomili obavlja na mestu zaštićenom od vetra i jakog sunca. Moguće je napraviti ili kupiti gotove razne posude, odnosno kompostere, u vidu drvene, metalne ili plastične konstrukcije. Za rad mikroorganizama, koji su poželjni u procesu razgradnje organskog otpada, neophodno je da bude dovoljno vazduha u kompostnoj gomili. U suprotnom, razvijaju se mikroorganizmi koji izazivaju truljenje mase i neprijatan miris. Najjednostavnije je napraviti komposter u formi drvenog sanduka bez dna sa poklopcem, sa nekoliko pregrada koje formiraju komore zapremine 1 m³. Broj komora koje se sukcesivno pune, određuje se u zavisnosti od količine biodegradibilnog otpada, koji nastaje u domaćinstvu u toku jedne sezone, od proleća do jeseni.

Pre početka kompostiranja, radi bržeg razlaganja i sazrevanja, potrebno je krupan materijal usitniti na veličinu ne veću od 5 cm. Nakon toga, masa se pripremi (u slučaju da je suvlja, potrebno je navlažiti, ili obrnuto). U toku razgradnje, usled biohemijskih reakcija, temperatura (u sredini mase) dostiže 70 °C, što ukupno traje oko mesec dana. Nakon tog perioda, potrebno je masu povremeno promešati, nekoliko puta u toku razgradnje, a sve radi obnavljanja aktivnosti mikroflore. U tom periodu najaktivnije su gljive, bakterije i kolembole, da bi nakon „hlađenja“ na temperaturi oko 25 °C, tu ulogu preuzele kišne gliste i insekti.

U nekim slučajevima, završetak razgradnje može biti nakon šest meseci. Najbolji kompost se dobija nakon godinu dana, u momentu kada masa potpuno „sazri“. U mere nege komposta spadaju mešanje, orošavanje, kontrolisanje zdravstvenog stanja i čuvanje u toku kompostiranja.

Za đubrenje se upotrebljava neposredno pre setve ili sadnje, u količini 3-6 kg po m² sa dejstvom do tri godine. Kompost se ne unosi duboko u zemljište, već pri površini do 5 cm dubine. Naročito je pogodan za pravljenje supstratnih smeša, pripremu setvenog sloja, pikiranje rasada i kao pokrovni sloj za seme. U organskoj proizvodnji on predstavlja značajno đubrivo.

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Mimica Kostić-Đorđević i Srđan Vidanović

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

vcbvnx: Metanol je zabranjen za fizička lica...manje fant...
Svetlana Kovačević: Hvala na savetima, poslužice pčelarima...
Rade Kostadinović: Dosta dobar i poučan tekst. Jedino, a to i nauka ...
Pexon: Mene interesuje kako bi se mogla ova biljka nekako...
Dejan: NIkad, ali bas nikad glistama se ne dodaje svez st...
Svetlana Kovačević: Postovani Milane, pozovite Upravu za agrarna plać...
Milica: Postovani,zanima me obuka za pravljenje koznih pap...
Svetlana Kovačević: Postovani, obratite se Superioru iz Velike Plane, ...
Vlado Franc: Poštovani, Jako mi se sviđa sadnje borovnice u ...
milan gajić: cene u macvi su nize i variraju od utovara svinja...