Poljo. Berza

  • 12.07. soja 39,50 kg/din.
  • 19.07. kukuruz 15,50 kg/din.
  • 12.07. pšenica rod 2018. min. 12% proteina 16,50 kg/din.

Boban Kostić: Kako pomoći poljoprivrednicima

Objavljeno: 06 jula 2018

O poljoprivredi kao najvažnijoj grani privrede u Srbiji, subvencijama, podršci mladim poljoprivrednicima, organskoj proizvodnji, revitalizaciji zadruga, za naš portal  govori dr Boban Kostić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Boban Kostić, rođen je u Kruševcu, nećemo da otkrivamo koje godine, to nije toliko ni  važno.  Završio je  srednju poljoprivrednu školu, smer veterinarski tehničar, a zatim  Poljoprivredni fakultet, smer stočarstvo. Postdiplomske studije sa disertacijom iz oblasti ekologije i zoohigijene.

-Ministarstvo u kom ja  radim je najveće u Vladi Srbije, ima dosta Uprava koje su bitan oslonac svima u oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Izdvojio bih posebno Upravu za agrarna plaćanja, za koju su  zainteresovani poljoprivredni proizvođači, istakao nam je državni sekretar i dodao:

– Radi se o podsticajima i subvencijama za poljoprivrednike, bez čega u ovom vremenu nije moguće napraviti napredak u ovoj oblasti. Svoje, ranije stečeno iskustvo, naročito na selu, vidim kao šansu da pružam značajan doprinos prilikom realizacije javnih konkursa, odnosno da pomognem poljoprivrednicima da budu što uspešniji na ovim konkursima, kao i u dobijanju podsticajnih sredstava, iz oblasti nacionalnih mera i iz međunarodnih izvora, a da Vlada Srbije istovremeno bude sigurna da su sredstva, kroz zakonsku proceduru, blagovremeno  stigla do krajljih korisnika. Kao što znate, Branislav Nedimović uručio je juče  prvih deset ugovora srpskim poljoprivrednicima za nabavku mehanizacije od novca iz evropskih fondova. To je veliki pomak za našu poljoprivredu.

-Mi imamo Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2024. godine. Ta strategija je dovoljno širok okvir za aktivnosti koje treba da za rezultat imaju znatno veće učešće poljoprivrede u bruto društvenom proizvodu i bolji materijalni i društveni položaj proizvođača iz ove oblasti. U ovom momentu jako je važno da ka toj budućnosti idemo sistemskim merama, od kojih posebno izdvajam one koje doprinose tzv. organskoj proizvodnji, koja nije važna samo za poljoprivredna gazdinstva već i za državu, njene prirodne resurse i sve druge potencijale. Ta vrsta proizvodnje daje mogućnost većeg upošljavanja žena i mladih ljudi.

Takođe je jako važno podsticati razvoj zadrugarstva, u čemu su sve vidljiviji rezultati poslednjih nekoliko godina. Veliku pažnju treba posvetiti organskoj proizvodnji hrane i menjati strukturu useva, sveobuhvatnom rejonizacijom i povećanjem udela intenzivnih kultura (voće, vinova loza, povrće…).

Ilustracija: farma krava, foto: S.K.
Ilustracija: farma krava, foto: S.K.

 Stočarstvo treba da bude nosilac promena na selu, sa širokom paletom kvalitetnih finalnih proizvoda.

Cvećarstvo, takođe, treba da bude važan novi faktor u proizvodnji na selu.

Poljoprivreda je “fabrika pod nebom”, klima se dosta poremetila i česte su vremenske nepogode koje mogu poljoprivrednim proizvođačima da unište zasade različitih kultura. Pogotovo je teško ljudima koji žive isključivo od poljoprivrede,  i tu smo mi kao Ministarstvo da im pomognemo.

O viđenju budućnosti srpske poljoprivrede organizovana su brojna savetovanja stručnjaka raznih profila i tribina, ali je svima zajednički imenitelj da Srbija može biti mnogo bogatija ako iskoristi sve potencijale u ovoj oblasti na jedan efikasniji način. Sa razvijenom poljoprivredom i država Srbija će biti prosperitetnija. Put do tog cilja nije ni jednostavan, ni lak, ali je moguć.

Gospodin Kostić je istakao da poljoprivredni proizvođači moraju biti ažurni, ukoliko žele da koriste podsticaje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da redovno prate konkurse. Potrebno je da pre svega budu dobro informisani o uslovima i načinu ostvarivanja prava na subvencije. Pravilnici koje je neophodno dobro pročitati se objavljuju na sajtu Uprave za agrarna plaćanja, a sve informacije o subvencijama i statusu predatih zahteva se takođe mogu dobiti pozivom call centar UAP. Tu rade mladi, vredni, kompetentni ljudi,  koji će im sve objasniti.  Na taj način će se smanjiti broj odbijanja, kao i neophodnog dopunjavanja neispravne ili nepotpune dokumentacije,  koja znatno odlaže datum isplate sredstava podnosiocima zahteva. U cilju edukacije i obaveštenosti, poljoprivredno-savetodavne službe, matične organizacije i lokalna samouprava,  moraju da daju veći doprinos u transferu znanja i informacija, a poljoprivrednici da se više njima obraćaju za pomoć.

 Što se tiče zadrugarstva, državni sekretar Kostič je istakao, da bavljenje poljoprivredom kroz zadrugarstvo kao oblik organizovanja ima dugu i bogatu tradiciju, i dodao:

-Višegodišnja nesigurnost poljoprivrednika za plasman proizvoda, o čemu se sve više govori, iako se svi zalažemo za tržišni koncept i u oblasti poljoprivrede, može biti rešavana preko poljoprivrednih zadruga, odnosno oživljavanjem zadrugarstva koje ova vlada zdušno podržava. Takvo udruživanje svakako može da doprinese zajedničkoj preradi poljoprivrednih proizvoda, jačanju poljoprivredno-prehrambene industrije, efikasnijem i isplativijem izvozu… Mi smo zemlja u kojoj ima dosta usitnjenih poseda u poljoprivredi i jedan od načina za bolje iskorišćavanje  i plasman  poljoprivrednih proizvoda je udruživanje u zadruge, kao savremeniji i efikasniji tržišni način poljoprivredne proizvodnje. Članovi zadruge mogu da  osnaže svoju tržišnu poziciju kroz inovacije i olakšaju pristup resursima. Zadruge su početak priče za spas srpskog sela i povratak mladih na selo, a revitalizacija zadruga jeste osnovni cilj kome se teži u narednom periodu, a sredstva koja će biti budžetom opredeljena biće namenjena za opremu, za mlekare, sušare, mlinove, hladnjače  i druga postrojenja, te za sve  ostalo što muči poljoprivrednike.

Trenutno radite na izmeni Zakona o dobrobiti životinja. Koja su Vaša očekivanja od ovih izmena?

S obzirom da je EU došlo do nekih izmena u zakonodavstvu u oblasti dobrobiti životinja, što nas dovodi do potrebe usklađivanja Zakona o dobrobiti životinja, tj. na unapređenju odredbi zakona u ovoj oblasti. Dobrobit životinja je jako bitna za normalan život životinja,  jer ona predstavlja obezbeđivanje uslova kroz koje životinja može da ostvaruje svoje fiziološke i druge potrebe.  Moja očekivanja su, a i jako mi je bitno da se oko izmene ovog Zakona usaglase sve zainteresovane strane, kako uzgajivači, tako i udruženja za zaštitu životinja. Jako je nezahvalno raditi na ovom Zakonu,  jer imate dva dijametralno suprotna misljenja. Nakon nekoliko sastanaka koje sam održao sa brojnim predstavnicima zainteresovanih strana, došao sam do zaključka da je itekako moguće postići kompromis na obostrano zadovoljstvo. Dosta napora i truda je potrebno uložiti da bi se došlo do konačnog i zadovoljavajućeg rešenja.

Dobra vest za zadrugare je doneta Odluka Vlade, da u naredne tri godine (2018-2020) bude uloženo do 25.000.000 evra u oživljavanje zadrugarstva. Ovim sredstvima treba da budu osnovane nove  i revitalizovane postojeće zadruge. Praktično, 500 zadruga treba da učini prve velike korake u obnovi zapuštenih srpskih sela.

Država će u svim odabranim zadrugama zaposliti barem po jednog stručnjaka, koji treba da širi znanje i nove tehnologije. Poseban naglasak u zadrugama, pored primarne proizvodnje, treba da bude i formiranje prehrambenih zadružnih i porodičnih prehrambenih firmi, kako bi naši zemljoradnici prodavali na domaćem i inostranom tržištu finalne proizvode sa oznakom geografskog porekla, a ne samo sirovine.

Za naše uslove je značajno da se u ekološki nenarušenim sredinama razvija organska proizvodnja koja je specifična za različite regione. Jako je bitno za našu zemlju da se pristupi organskoj proizvodnji jer ona nije samo dobit za konkretna gazdinstva, već doprinosi i očuvanju prirodnih resursa i potencijala svake zemlje – ističe Kostić, dodajući i da organska proizvodnja omogućava zapošnjavanje mladih i aktivnih ljudi, uključivanje žena u agrobiznis, što dovodi do smanjenja stope nezaposlenosti u Srbiji  i doprinosi ekonomskom razvoju ruralnih područja.

Boban Kostič je  koautor i autor više   knjiga,  “Higijena pasa i mačaka”, koja se odnosi na prihvatilišta, ,, Higijena razmnožavanja domaćih životinja “ , ,,Higijena u pčelarstvu“,  takođe je   autor  i koautor više stručno-naučnih radova iz oblasti veterine, poljoprivrede i zaštite životne sredine. Aktivno učestvuje  u rešavanju problema napustenih pasa lutalica i rešavanju gradske faune. S obzirom da gradovi sve više oduzumaju prirodu i sve više šire to se stanista raznih životinja unistavaju. U ne tako dalekoj budućnosti ako se nastavi sa nekontrolisanim širenjem gradova doći ćemo u problem sa divljim životinjama, čija smo staništa unistili gradogradnjom.

 

 

 

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Svetlana Kovačević

Slučajne vesti
Jedan komentar
  1. Po pravilniku za mini klance i prerade mesa dali ima neka pomoc od drzave? A da nije kupovina nove opreme koja je za poljoprivredna gazdinstva preskupa. Ako ima gde da se obratim jer ja sam nosio gazdinstva i hteo sam da pokrenem sopstveni posao po receptima od svoga dede to jest tradicija koja treba da se cuva! Hvala unapred

    0

    0

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

NIKOLAKRAJINALONDON: Bas dobro sto su se zaduzili kod hladnjacara za sk...
Djumic Milan: Po pravilniku za mini klance i prerade mesa dali i...
Vladimir: Koristite Brstivar leti i z...
Dobrivoje Veljković: Kao i svi pčelari, radujem se pokušaju da se za...
Nebojša: U tekstu mi nije jasno zašt...
Nebojša: Upotreba jabukovog sirćeta...
Tihomir: Ima li nesto za nas sa kosova i metohije...
Drsgan: Ako pcelari imate problema sa visak pcelom koje se...
Medule: Procenat vlage zavisi od s...
Maksimović Mirjana: Ja sam Mirjana Maksimović ima 68 god. po proesiji...