Poljo. Berza

  • 29.08. kukuruz 16,00 kg/din.
  • 29.08. soja 37 kg/din.
  • 29.08. pšenica rod 2018. min. 12% proteina 19,00 kg/din.

Zašto je obavezna kalcizacija na kiselim zemljištima

Objavljeno: 11 jula 2018

U najvećem delu Zapadne Srbije poljoprivredna proizvodnja odvija se pod nepovoljnim uslovima, koji ograničavaju korišćenje genetskog potencijala rodnosti novih visokorodnih sorata i hibrida.

Jedna grupa ograničavajućih faktora potiče iz zemljišta i najčešće je vezana za njegovu kiselost i slabu obezbeđenost biljnim hranivima. Jedno od osnovnih obeležja biljne proizvodnje u ovom delu Srbije je intenzivna biljna proizvodnja i to u veoma uskom plodoredu, gde se najčešće smenjuju pšenica i kukuruz, što ima za posledicu iznošenje kalcijuma i dodatno zakišeljavanje zemljišta.

Takođe, prisutna je višegodišnja primena mineralnih đubriva, sa malim količinama ili pak bez primene organskih đubriva, primena fiziološki kiselih đubriva, kao i đubriva koja ne sadrže kalcijum, što je dovelo do smanjenja plodnosti zemljišta i procesa daljeg zakišeljavanja.

U našoj zemlji velika je prostorna zastupljenost kiselih zemljišta (>60%), dok je u Kolubarskom okrugu taj procenat nešto veći (70%).

Povećana kiselost zemljišta ima veoma negativan uticaj na gajene biljke. U uslovima kisele reakcije zemljišta smanjena je aktivnost korenovog sistema, što ima za posledicu slabije usvajanje biljnih hraniva.

Povećan je sadržaj slobodnog aluminijuma koji deluje veoma toksično na korenov sistem biljaka, a prvenstveno korenov sistem mahunarki. Takođe, na kiselim zemljištima smanjen je sadržaj lakopristupačnog fosfora. Naime, fosfor unet mineralnim đubrivima u uslovima kisele reakcije zemljišta veže se za slobodni aluminijum i tako postaje nepristupačan za biljke.

Da bi se otklonili napred navedeni nedostaci kiselih zemljišta, kao mera popravke preporučuje se kalcizacija. To je agromeliorativna mera kojom se vrši unošenje krečnog materijala u zemljište, u cilju odstranjivanja suvišne kiselosti koja štetno deluje na gajene biljke.

Krečna đubriva se dobijaju iz prirodnih ležišta (krečnjak, lapor, dolomit) ili kao sporedni proizvodi nekih industrija (saturacioni mulj).

Pozitivno delovanje krečnih đubriva ogleda se u uklanjanju suvišne kiselosti zemljišta, u smanjenju štetnog dejstva aluminijuma, a time i povećanju pristupačnosti fosfora, kao i u poboljšanju mikrobiološke aktivnosti zemljišta, čime se povećava sadržaj nitrata. Ubrzava se humifikacija i mineralizacija organske materije.
U našoj poljoprivrednoj proizvodnji kalcizacija, kao mera popravke kiselih zemljišta, retko se primenjuje. Biljna proizvodnja uglavnom se zasniva samo na primeni mineralnih NPK đubriva.
Kalcizaciju je najbolje obaviti kada na njivama nema useva. U našim uslovima to je u leto, nakon žetve strnih žita.

Ilustracija. uzorane njive
Ilustracija. uzorane njive

Letnja primena ima prednosti koje se ogledaju u tome što su u to vreme njive i putevi suvi, pa je dosta olakšan transport i sama primena materijala za kalcizaciju. Posle strnih žita u plodoredu obično dolaze okopavine koje su prolećni usevi, pa je zemljište nakon žetve dosta dugo bez useva. To znači da se zemljište može prepustiti aktiviranju sredstava za kalcizaciju duže vremena, od 8 do 10 meseci.

Kalcizacija se miže obaviti i u jesen, ali je ovo vreme za njenu primenu manje povoljno. Ukolilko se kalcizacijaiz nekih razloga ne obavi ni u jesen, može se obaviti u proleće, mada je to vreme najnepovoljnije, zato što je period između kalcizacije i same setve veoma kratak.

Problematikom kiselih zemljišta i merama njihove popravke bavili su se mnogi autori u svetu i u našoj zemlji. Brojna istraživanja ukazuju da unošenje krečnog mateijala u zemljište svrhu zemljišta kisele reakcije, značajno utiče na povećanje prinosa mnogih biljnih kultura. Primenom kalcizacije značajno se može povećati prinos kukuruza, lucerke, ozimih strnih žita i to povećanje može ići i do 70 %.

Treba napomenuti da se proizvodnja veoma značajnih biljnih vrsta, lucerke i maline, ne sme obavljati bez prethodnog ispitivanja kiselosti zemljišta. Lucerka i malina su posebno osetqive na povećanu kiselost zemljišta i njihova uspešna proizvodnja nemoguća je na zemljištima koja imaju pH vrednost ispod 5,5 jedinica.
Količine krečnog materijala zavise od pH vrednosti zemljišta i kreću se od 3 do 5 t/ha. Takođe, trena istaći da se unošenje krečnog materijala u zemljište ne sme obaviti bez primene i organskog đubriva, a najbolje dobro zgorelog stajskog đubriva.

Ukoliko Vam se dopao članak, lajkujte ;) 0

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Svetlana Jerinić

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

Georgije: Najbolja zacinska Paprika za kulen!!...
Svetlana Kovačević: Pozovite u utorak Upravu za Agrarna plaćanja...
Dejan: Gde konkurisati i gde se raspitazi za ivu kreditnu...
Tijana: Da li je moguce gajiti Raskovnik u Beogradu I kako...
Dimitar: Trebam suve organske sljive bez semenki ,10.000kg ...
Svetlana Kovačević: Ne postoji sajt, ali pozovite Upravu za agrarna pl...
Malesevic76: Postoji li sajt na kojem se moze proveriti koliko ...
Ljiljana: Dali imam Bravo na Kredit da napravim super za Shi...
Bogdan: I'ma li neko ,nesto vise slika ili skicu sa izgled...
Svetlana Kovačević: Postovan, to je ime Udruženje za očuvanje tradic...