Poljo. Berza

  • 12.07. soja 39,50 kg/din.
  • 19.07. kukuruz 15,50 kg/din.
  • 12.07. pšenica rod 2018. min. 12% proteina 16,50 kg/din.

Mr Piljo Dakić: Čitajte uputstva

Objavljeno: 08 avg 2018

Razgovarali smo sa  Mr Piljom Dakićem koji je proveo više od pola veka sa problemima kod biljaka iz oblasti fitomedicine kao i sa rešavanjem istih,  primenom pesticida ( lekova za biljke). Kada smo ga prvi put upoznali, pamtimo ga kako je non stop slikao. I danas je tako, bez foto aparata nigde. 

Posle poljoprivredne škole ( 1964 – 1968 ) koju je završio u Banja Luci pa preko poljoprivrednog fakulteta u Zemunu,  kao i magistrature stekao je dovoljno znanja da se  uspešno bori protiv štetnih bioloških agenasa na biljkama.

Svoja praktična znanja sticao je radeći u više uglednih poljoprivrednih firmi,  počev od Plantaža iz Bosanske  Gradiške ( 1974- 1982), gde je podigao rasadnik za proizvodnju voćnih sadnica.

Sa tim sadnicama podignuti su prvi voćnjaci u Potkozarju,  kod individualnih poljoprivrednih proizvođača. U periodu 1982- 1992. svoja praktična znanja je sticao radeći u PK Godomin u Smederevu. Bio je i na rukovodećem mestu direktor OUR-a Voćarstvo u Godominu.

Najveći doprinos je dao za Podunavski okrug  kada je bio na čelu Prognozno izveštajne slušbe za zaštitu bilja. Promenom mesta stanovanja i prelaskom iz Smedereva u Beograd promenio je i radno mesto . Od 1993. pa do 2014. radio je u Galenika Fitofarmacija na rukovodećim mestima i za taj period dao je vrlo zapažen doprinos  u razvoju proizvoda za zaštitu bilja ( lekova za biljke ).

Za navedeni period pozicionirao je Galenika Fitofarmaciju u vodećeg proizvođača  sredstava za zaštitu bilja u Srbiji.

Ilustracija: Monilinia fructigena na plodu šljive. foto: Piljo Dakić
Ilustracija: Monilinia fructigena na plodu šljive. foto: Piljo Dakić

Imajući u vidu veliko praktično iskustvo ( i danas obilazi voćne vrste i ratarsko – povrtarske useve  i daje gratis  stručne preporuke ) postavili smo mu nekoliko pitanja:

G.Đ. : Koji biološki štetni organizmi se mogu do kraja vegetacije očekivati i koje mere zaštite treba preduzimati ?

P.D.: Odgovor moram dati tako što bi podelio biljke na voćne vrste i vinovu lozu i drugu grupu bi činili ratarsko – povrtarski usevi.

Kod voćnih vrsta mora se i dalje obratiti pažnja na prisustvo štetočina: biljne vaši, smotavci, kruškina buva, grinje, a od patogena:  pepelnica, trulež plodova, plamenjača, rđa, pegavost lišća.

Kod ratarsko povrtarskih useva i dalje su aktuelne štetočine : kukuruzni plamenac, pamukova sovica, biljne vaši, sovice, grinje i trips. Od patogena treba obratiti pažnju na:  plamenjaču, pegavost, trulež plodova.

G.Đ.: Imali dovoljno efikasnih preparata ( lekova za biljke ) ?

P.D.: Tržište ( veleprodaja i maloprodaja – poljoprivredne apoteke )   od strane  proizvođača i uvoznika je obezbeđeno blagovremeno sa kvalitetnim lekovima za biljke.

G.Đ.: Koji je najbolji način  da se sačuvaju prinosi i postigne akumulativna proizvodnja?

P.D.: Svaki robni polj. proizvođač treba u narednom periodu da obilazi i pregleda svoje useve i zasade i da utvrđuje prisustvo bioloških štetnih agenasa ( patogena, štetočina i korova ) i uz pomoć stručnjaka iz Poljoprivrednih stručnih službi ( PSS) utvrdi PRAG ŠTETNOSTI. Blagovremeno da nabavi lekove za biljke i da po uputstvu primeni sa ispravnim prskalicama pridržavajući se meteo uslova.

G.Đ.: Kavo je stanje sa prskalicama i koliko one utiču na efikasnost primenjenog preparata ?

P.D.: Malo je ispravnih prskalica na terenu. Preko 80 % su neispravne, a efikasnost primenjenog preparata 75 % zavisi od kvaliteta prskalice, a svega 25 % od samog preparata. Po važećim propisima sa ne ispravnom prskalicom nije dozvoljena primena preparata. Postoje institucije kod kojih se vrši litriranje tj. priprema prskalice i to će u narednom periodu biti obaveza i moraće vlasnici posedovati certifikat da im je ispravna prskalica.

G.Đ.: Da li su naši proizvođači edukovani za primenu preparata?

P.D.: Imajući u vidu starosnu strukturu,  a da ima preko 600.000 poljoprivrednih  proivođača,  slobodno mogu reći da su nedovoljno edukovani, a posebno o štetnim biološkim agensima, kao preduslovom za primenu lekova za biljke.

Još uvek sve polj. apoteke nemaju zaposlenog dipl.inž. za zaštitu bilja koji je glavna spona između PIS- a ( koji određuju prag štetnosti biološkog agensa i daju preporuku preparata za zaštitu biljaka) i polj. proizvođača.

G-Đ.: Da li se preparati primenjuju po uputstvu i poštujele se karenca?

P.D.: Veliki broj proizvođača ne čita uputstvo koje je obavezno da se dobije uz preparat koji se kupi.

Etiketa na preparatu je deklaracija, a to nije uputstvo. Zakonska obaveza je da se uputstvo čita i da se ista,  čuvaju za vreme i posle primene preparata. ( u slučaju trovanja za vreme primene obavezno se nosi sa sobom kod lekara).

Sto se tiče karence tu još uvek kod određenog broja proizvođača ima nedoumice oko vremena primene preparata.

Karenca je period koji mora da prođe od poslednje primene preparata pa do berbe ili kombajniranja useva na parceli. Svaki preparat ima svoju karencu,  koja je navedena u uputstvu. Vlada mišljenje da se lucerka može pokositi i pre isteka karence,  pa će u nastrešnici odležati do isteka karence i posle se može davati stoci. To nije dozvoljeno  treba na parceli da prođe vreme, a ne u nastrešnici, kao ni voće ne može u hladnjači da čeka da prođe karenca već na grani u voćnjaku.

G.Đ.: Koje su obaveze proizvođača po principima Dobre poljoprivredne prakse ( DPP ) vezano za primenu pesticida?

P.D.: Ima nekoliko osnovnih mera koje svaki polj. proizvođač mora da poštuje pri primeni pesticida i to su :

– mora poznavati osnovne podatke o patogenima i štetočinama koje nanose štetu njegovim biljkama ( ili da ima saradnju sa stručnjakom za zaštitu bilja).

– nabavku preparata da vrši u skladu sa namenom preparata, površinom koju treba tretirati, konc. Ili dozom za određeni preparat.

– mora imati proverenu prskalicu za primenu preparata.

– prilikom primene voditi računa o meteo podacima.

– obavezna upotreba HTZ opreme.

– rešavanje ambalaže posle upotrebe preparata po važećim propisima.

– pranje prslakice i HTZ opreme kao i tuširanje.

– vođenje knjige o primeni preparata ( po propisanom obrascu )..

– izveštavanje nadležne stručne službe koja prati stanje useva i zasada na svom području da je obavljena zaštita i sa kojim preparatima.

G.Đ.: Trebali i zašto posle berbe vršiti zaštitu nekih biljaka?

P.D.: Sve koštičave voćne vrste kao  malinu i  kupinu treba obavezno zaštititi sa ciljem  da se smanji  potencijal patogena i štetih stadija štetočina  jer list biljke mora biti zdrav,  kako bi stvarao hranu za formiranje rodnih pupova za narednu vegetaciju.

G.Đ.: Kakvo je stanje sa korovima ?

P.D.: Korovi spadaju u štetne biološke agense i nanose ekonomske štete gajenim biljkama.

Moraju se poznavati, svaki proizvođač treba da utvrdi sam li uz pomoć stručnjaka za zaštitu bilja  vrstu i zastupljenost na svojoj parceli jel to je kriterijum na osnovu čega nabavlja vrstu herbicida za suzbijanje. Posebno se vodi računa da li su prisutni semenski ili rizomski kao i uskolisni ili širokolisni  korovi.

Na osnovu navedenog se vrši nabavka herbicida, a onda se određuje vreme primene ( pre setve, posle setve a pre nicanja useva ili folijarno ).

 

Autor: Goran Đaković, Agrobiznis magazin

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

Milica: Postovani,zanima me obuka za pravljenje koznih pap...
Svetlana Kovačević: Postovani, obratite se Superioru iz Velike Plane, ...
Vlado Franc: Poštovani, Jako mi se sviđa sadnje borovnice u ...
milan gajić: cene u macvi su nize i variraju od utovara svinja...
NIKOLAKRAJINALONDON: Bas dobro sto su se zaduzili kod hladnjacara za sk...
Djumic Milan: Po pravilniku za mini klance i prerade mesa dali i...
Vladimir: Koristite Brstivar leti i z...
Dobrivoje Veljković: Kao i svi pčelari, radujem se pokušaju da se za...
Nebojša: U tekstu mi nije jasno zašt...
Nebojša: Upotreba jabukovog sirćeta...