Poljo. Berza

  • 29.08. kukuruz 16,00 kg/din.
  • 29.08. soja 37 kg/din.
  • 29.08. pšenica rod 2018. min. 12% proteina 19,00 kg/din.

Kako prpoznati bolest kod jagnjadi

Objavljeno: 27 sep 2018

Nadun,  je jedna od najčešćih bolesti tovne jagnjadi, a nastaje kao posledica zadržavanja i nagomilavanja gasova u buragu.

Nadutost odnosno nadun buraga – predželuca, oboljenje je brzog toka, pa stoga zahteva brzu i spretnu stručnu intervenciju, a oklevanje, ili pak zakašnjenje u terapiji može da ima za posledicu i smrtni ishod.

Do pojave naduna,  dolazi usled složene interakcije biljaka, životinje i mikroorganizama prisutnih u buragu. Ukoliko se bolest ne leči na vreme,  i adekvatnim lekovima može doći do uginuća životinje,  što dovodi do velike ekonomske štete i gubitka u ovčarskoj proizvodnji.

Poznato je nekoliko vrsta naduna: Penušavi nadun,  koji izaziva, zelena lucerka i crvena detelina. Simptomi se obično pojavljuju nekoliko sati nakon uzimanja hrane,  koja dovodi do nadimanja životinje. Intraruminalni pritisak dovodi do nadimanja čitavog abdomena,  i ovu bolest je lako lečiti u ranoj fazi.

Ilustracija: jagnjad, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: jagnjad, foto: Domaćinska kuća

Nadun,  izazvan senom leguminozom nastaje kada se životinja hrani celom, seckanom ili mlevenom lucerkom ili senom crvene dateline. Problem nastaje kada je u pitanju visok procenat lisne mase,  nedovljno osušene koja čini deset odsto u obroku.

Nadun,  može da izazove i smeša žitarica koje utiču na preterano širenje buraga, i nastaje pri ishrani životinje sa zrnom ječma, kukuruza i sojine sačme. Gas nastaje kao posledica rastorenih bikarbonata i mikrobiološke fermentacije. Ako se formira veća količina gasa, stvara se i više pene koja zatvara kardiju želuca, te onemogućava podrigivanje. Prošireni burag utiče na dijafragmu,  što dovodi do delimičnog kolapsa pluća, naglog slabljenja životinje i uginuća. Nadun pogađa sve vrste ovaca,  bez obzira na starost, rasu i pol. Broj obolelih životinja u stadu dostiže 25 odsto, a broj uginuća je i do 50 procenata.

Tretiranje bolesti zavisi od tipa obolele životinje. Jedan od načina je uvođenje želudačne sonde u dorzalni deo buraga, u cilju smanjenja i odstranjivanja gasova ili unošenje mineralnih ili biljnih ulja i antifermenata.

Acidoza mlečne kiseline i kako nastaje

Acidoza mlečne kiseline,  je akutno metaboličko oboljenje ovaca koje karakteriše gubitak apetita, depresija, šepavost i na kraju koma. Uzrok može biti naglo uzimanje suvišnih količina žitarica (pšenice, ječma, kukuruza, raži).  i drugih lako fermentirajućih hraniva,  od strane životinje koja nije navikla na to. Ovo oboljenje najčešće se javlja u farmskim uslovima držanja životnja i češče se javlja kod jagnjadi,  starosti od tri do devet meseci. Bolest dovodi do brojnih promena u rumenu i krvi ovaca. Simptomi se javljaju u roku od jednog do tri dana,  nakon naglog uzimanja ugljenohidrantnih hraniva, disanje i puls kod obolele životinje je ubrzano, rumen prestaje sa funkcijom a koža je dehidrirana.

Napredovanjem bolesti dolazi do pojave dijareje,  a bolovi u stomaku se pojačavaju. Već sa prvim znacima ovog oboljenja,  životinji treba davati obroke od kabastih hraniva i obavezno obolelu životinju izdvojiti od ostatka stada.

Rumenitis

Rumenitis,   je akutna ili hronična upala buraga izazvana nadražajima, patogenim mikroorganizmima. Od ove bolesti oboljevaju sve rase ovaca, a najčešće pogađa jagnjad,  od četiri do devet meseci starosti, a obično se pojavljuje u toku rane faze tova. Najveći broj slučajeva se javlja krajem leta ili početkom jeseni,  kada jagnjad odlaze u tov.

Rumenitis izaziva mlečna kiselina ili virusi, a nekad dođe do trovanja ovaca teškim metalima. Za razliku od goveda,  ovce tokom konzumiranja hrane izbegavaju uzimanje hrane,  u kojoj se slučajno nalaze metalni otpaci kao što je žica ili ekseri. Ukoliko je rumenitis malog do srednjeg inteziteta, simptomi bolesti mogu izostati, ali prisustvo većih lezija dovodi do pojave anoreksije, depresije, odsustva motorike rumena i gubitka telesne mase.

Najbolja preventive od ove bolesti je kontrola hrane jagnjadi koja su stavljena u tov. Tokom prvih deset dana,  treba postepeno prelaziti sa kabastih hraniva na obrok sa 90 odsto koncentrata. Preporučuje se i uključivanje oksitetraciklina u obrok i to 50 mg po grlu na dan,  radi preventive od rumenitisa i apscesa jetre kod ovaca.

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

Svetlana Kovačević: Postovan, to je ime Udruženje za očuvanje tradic...
ilija vlajnic: Poceo sam tretiranje pcela Mitakom 1.10.2018, dali...
Miša: Zašto u naslovu stoji GIS iz Svrljiga ?! Na šta ...
Čika: Jel moze to bez konzervansa ljudi?...
Svetlana Kovačević: Hvala na savetima, poslužice pčelarima...
Rade Kostadinović: Dosta dobar i poučan tekst. Jedino, a to i nauka ...
Pexon: Mene interesuje kako bi se mogla ova biljka nekako...
Dejan: NIkad, ali bas nikad glistama se ne dodaje svez st...
Svetlana Kovačević: Postovani Milane, pozovite Upravu za agrarna plać...
Milica: Postovani,zanima me obuka za pravljenje koznih pap...