Poljo. Berza

  • 29.08. kukuruz 16,00 kg/din.
  • 29.08. soja 37 kg/din.
  • 29.08. pšenica rod 2018. min. 12% proteina 19,00 kg/din.

Kako se đubri vinograd u jesen

Objavljeno: 03 okt 2018

Jesenje đubrenje vinograda obavlja se u zasadima koji se nalaze u fazi redovne eksploatacije. Od mineralnih materija za svoju ishranu vinova loza najviše  koristi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg), gvožđe (Fe) i sumpor (S), a u manjim količinama i ostale elemente.

 Kompleksnia  đubriva koja se koriste  su u formulaciji 7:14:21 ili 7:20:30 ili 5:20:30. Odnos hraniva u ovim đubrivima odgovara potrebama vinove loze za đubrenjem.

Primenom 500-700 kg spomenutih kompleksnih đubriva po hektaru u zemljište se unosi 30-50 kg azota (N), 70-140 kg fosfora, (P205), i 110- 250 kg kalijuma (K20) po ha. Tolikim količinama fosfora i kalijuma podmiruju se celokupne godišnje potrebe vinograda u ovim hranivima, a sa 30 – 50 kg azota osigurava se dovoljna ishrana loze azotom u jesenjem i zimskom razdoblju.

Primena većih količina azota u jesen nije poželjna, i to iz dva razloga: prvo zato što bi preobilna ishrana aztom mogla produžiti vegetaciju i učiniti lozu osetljivom na izmrzavanje, a drugo zbog toga što bi došlo do gubitaka azota njegovim ispiranjem iz zemljišta. Zbog toga se vinogradi u jesen smeju đubriti fosforom i kalijumom, i manjim količinama azota.

Dubokom jesenjom obradom zemljišta u vinogradu postaje rastresitije, pa loza u takvom zemljištu može bolje iskoristiti hraniva i vlagu iz zemljišta. Naime, tokom zime usitne zemljište, pa ono sadrži više krupnih i sitnih pora. U krupnijim porama nalazi se vazduh, a u sitnijim voda. Na taj način u zemljištu se skupi više zimske vlage pa loza lakše odoleva suši.

Ilustracija: Vinograd u jesen, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: Vinograd u jesen, foto: Svetlana Kovačević

Osim redovnog đubrenja mineralnim đubrivima, vinograde treba, povremeno đubriti i stajskim đubrivom. To je veoma bitno,   radi održavanja dobre strukture zemljišta i njegove rastresitosti. Ukoliko se đubrenje stajnjakom ne bi sprovodila, ili se organska materija u zemljištu vinograda ne bi nadoknadila na neki drugi način zemljište bi s vremenom postalo sve zbijenije, pa bi njegova obrada bila znatno teža. Da se to ne dogodi, potrebno je da se vinogradi svake tri do četiri godine đubre sa 20-40 t stajnjaka po ha.

Stajnjak zauzima važno mesto u đubrenju vinograda s obzirom na to da sadrži skoro sve hranljive materije potrebne vinovoj lozi. Stoga se i na malim površinama preporučuje isključiva upotreba stajnjaka kao osnovnog đubriva u proizvodnji na način da se u manjim količinama, po malo, unosi duž redova vinograda, u trake, svake godine.

U zasadima veće površine đubrenje stajnjakom se obavlja svakih tri do pet godina u količini jednog do tri vagona po hektaru, pre jesenjeg oranja, odnosno duboke jesenje obrade. Pri đubrenju, potrebno je stajnjak zatrpati zemljom kako bi se sprečilo njegovo ispravanje i propadanje hranljivih materija iz njega. Preporučljivo je đubrenje obavljati u kanalima dubine do 30 do 40 centimetara koji se iskopaju između redova.

Ukoliko Vam se dopao članak, lajkujte ;) 0

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Svetlana Kovačević

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

Svetlana Kovačević: Pozovite u utorak Upravu za Agrarna plaćanja...
Dejan: Gde konkurisati i gde se raspitazi za ivu kreditnu...
Svetlana Kovačević: Ne postoji sajt, ali pozovite Upravu za agrarna pl...
Malesevic76: Postoji li sajt na kojem se moze proveriti koliko ...
Ljiljana: Dali imam Bravo na Kredit da napravim super za Shi...
Bogdan: I'ma li neko ,nesto vise slika ili skicu sa izgled...
Svetlana Kovačević: Postovan, to je ime Udruženje za očuvanje tradic...
ilija vlajnic: Poceo sam tretiranje pcela Mitakom 1.10.2018, dali...
Miša: Zašto u naslovu stoji GIS iz Svrljiga ?! Na šta ...
Čika: Jel moze to bez konzervansa ljudi?...