Poljo. Berza

  • 29.08. kukuruz 16,00 kg/din.
  • 29.08. soja 37 kg/din.
  • 29.08. pšenica rod 2018. min. 12% proteina 19,00 kg/din.

Ovo morate znati o silaži

Objavljeno: 11 okt 2018

U današnje vreme uspešna proizvodnja u stočarstvu se teško može zamisliti, bar kada se radi o krupnoj stoci, bez spremanja silaže. Silaža je sočna krma koja se najčešće koristi u toku zimskog perioda. Sam proces siliranja krme se odvija ukišeljavanjem sveže zelene krme, putem prirodnih fermentacionih procesa, uz mogućnost veštačkog dodavanja određenih hemijskih sredstava za pospešivanje fermentacije. Degradacija hranljivih materija je, pri spremanju silaže, manja u odnosu na seno.

Troškovi spremanja silaže, u odnosu na seno, su niži, prema nekim istraživanjima čak za 1/3. Pravilno spremljena silaža može pri ishrani stoke u potpunosti zameniti zelenu krmu. Stoka održava visoku produktivnost pri ishrani silažom. kao i zelenom krmom. Pravilno pripremljena silaža može dugo sačuvati svoju hranljivu vrednost. Pripremanje silaže se obezbjeđuje mlečno-kiselinskim vrenjem. Na sam proces siliranja utiče hemijski sastav biljke koja se koristi za siliranje, pri samom procesu siliranja neophodno je prisustvo dovoljne količine šećera.

Ilustracija: spremanje silaže, foto: S.K.
Ilustracija: spremanje silaže, foto: S.K.

Za uspešno spremanje silaže potrebno je ispuniti određene uslove, kad je u pitanju krma i kad su u pitanju uslovi, pri kojima se silira. Zahtevi prema biljkama: Mora se napomenuti da se moraju ispuniti uslovi o pogodnosti biljaka za siliranje. Glavni uslov je šećerni minimum, što znači da u biljkama mora biti dovoljno rastvorljivih šećera za nesmetanu fermentaciju. Količina šećera treba da bude iznad 10 % u suvoj materiji. Bitan momenat je i pufersna snaga biljaka, postoje biljke čiji hemijski sastav usporava zakiseljavanje sredine. Biljke iz familije žita imaju manje jedinjenja koje usporavaju zakiseljavanje, dok leptirnjače imaju više.

Važno je istaći da mlađe biljke imaju više rastvorljivih šećera te su pogodnije za siliranje. Travnjake treba kositi za silažu pre klasanja, ili najkasnije početkom klasanja. Travnjaci silirani u ranijim fazama razvoja daju bolje rezultate pri siliranju, u odnosu na kasnije faze razvoja. Optimalna faza razvoja za siliranje leptirnjača je u fazi završetka cvjetanja, kada imaju u sebi više suve materije, što povoljno utiče na fermentaciju. Smesu trava i leptirnjača treba silirati kada je jedna od komponenti u masi dostigla stadijum kaji je najpogodniji za siliranje. Žitarice (ječam, zob, raž i kukuruz) treba silirati čim je zrno dospelo u stadijum mlečno-voštanog zrenja.

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

Svetlana Kovačević: Postovan, to je ime Udruženje za očuvanje tradic...
ilija vlajnic: Poceo sam tretiranje pcela Mitakom 1.10.2018, dali...
Miša: Zašto u naslovu stoji GIS iz Svrljiga ?! Na šta ...
Čika: Jel moze to bez konzervansa ljudi?...
Svetlana Kovačević: Hvala na savetima, poslužice pčelarima...
Rade Kostadinović: Dosta dobar i poučan tekst. Jedino, a to i nauka ...
Pexon: Mene interesuje kako bi se mogla ova biljka nekako...
Dejan: NIkad, ali bas nikad glistama se ne dodaje svez st...
Svetlana Kovačević: Postovani Milane, pozovite Upravu za agrarna plać...
Milica: Postovani,zanima me obuka za pravljenje koznih pap...