Šta je alternativa pšenici i kukuruzu

Objavljeno: 09 jan 2019

U ovim snežnim i ledenim danima u razgovoru sa kolegama na poslu,  često upoređujemo rezultate naših poljoprivrednih proizvođača, i dođemo do čudnih rezultata.

Činjenica je da su najveće  poljoprivredne površine na teritoriji Srbije  pod kukuruzom i pšenicom, može se slobodno reći preko 50 %površina.  Zašto je to tako ? Da li tako treba i da ostane ? Šta je alternativa pšenici i kukuruzu?

Odgovore na ova pitanja pokušaću da dam u ovom tekstu mada nikad nema konačne istine . Mislim da je problem poznavanja pune agrotehnike i sorti/ hibrida gajenih ratrskih i povrtarskih kultura glavni uslov dobijanja stabilnih i koliko toliko projektovanih prinosa. Osnovna obrada zemljišta , predsetvena priprema , izvođenje setve ( vreme , način , setvene norme, ) nega useva,primena đubriva, borba protiv korova i bolesti,  vreme berbe/žetve i na kraju čuvanje zrna/ploda  se još ne poštuje u potpunosti , a i u velikom broju slučajeva to se uradi  u pogrešno vreme i na pogrešan način.  Jednostavno tako rade , dobiju neki prinos i neće  ništa da menjaju .Veliki problem je i vodonepropusni sloj zemljišta takozvani “plužni đon” na brojnim parcelama.

Naši poljoprivrednici se rukovode time da je i mala zarada bolja od veće, ali nesigurne.  Pa šta bi falilo da se umesto najviše gajenih kultura pored  rečnih tokova proizvode povrće, soju … Moj kolega Dule iz PSSS Loznica,  je radio ogled sa silažom kukuruza i soje i dobio prinos silo mase od preko 42 t/ha ,ali sa mnogo boljim karakteristikama od čiste silaže  cele biljke kukuruza.

Nasuprot najplodnijem i najboljem zemljištu imamo velike površine pod kiselim , sa manjim procentom humusa ( ispod 3%) koje se može posle urađene kontrole plodnosti zemljišta i dobijene preporuke verovatno koristiti za gajenje pojedinog  lekovitog bilja koje ima veću zaradu po jedinici površine nego gore pomenuti  pšenica i kukuruz .

Na mnogim površinama gde je pH nizak jednostavno ne možemo gajiti soju i  tako  preko sojine sačme doći do proteinskog hraniva  za našu stoku . Jedna od mogućnosti  je  i proizvodnja zrna stočnog graška koje ne može menjati sojino zrno – sojinu sačmu,  ali svakako može popraviti protenski  sastav obroka koji  uobičajno dajemo našoj stoci.

Na područijima gde se ne može gajiti lucerka , gajiti crvenu detelinu , krmni stočni grašak i grahoricu , travno- leguminozne i travne smeše. Prirodne travnjake koji su neiskorišćeno blago naše poljoprivrede treba koristiti i negovati , ponavljam negovati po  svim pravilima struke. Nehajno se naši poljoprivrednici odnose prema prirodnim travnjacima. Sa malo nege i primene agrotehnike mi možemo dobiti puno veći prinos,  koji je boljeg florističkog sastava i višeg sadržaja proteina. Čak se može videti da se razoravaju prirodne livade pored manjih potoka i rečica i prevode na proizvodnju kukuruza i pšenice.

Uglavnom pored proizvodnje pšenice i kukuruza naši poljoprivredni proizvođači treba da posećuju radionice , predavanja, zimske škole gde  će ih moje kolege upoznati  sa agrotehnikom , osobinama sorati/hibrida , negom useva, primenom đubriva u ratarstvu I povrtarstvu , čuvanjem zrna,/ploda svih ratarskih I povrtarskih kultura . Moraju se okrenuti onome šta ide na tržištu , šta ima dobru cenu , na čemu je zarada , ali I onome šta uspeva na tim parcelama. Gde god mogu da koriste navodnjavanje da ga  koriste i da  rade dve žetve godišnje , da razbijaju plužne đonove, da koriste kupovno , deklarisano seme , da slobodno primenjuju nova znanja ali ne od raznih trgovaca već od struke i da se u svojoj proizvodnji naslone na proverenog inženjera koji neće popuštati , već će insistirati na struci.

Eto, možda je izlazak iz ovog stanja korišćenje besplatne kontrole plodnosti poljoprivrednog zemljišta za registrovana poljoprivredna gazdinstva , korišćenje saveta dobrih inžinjera , sejanje većih površina pod industrijskim biljem , primena pune agrotehnike u svim fazama razvoja biljaka. Takođe treba znati i svoje njive i poštovati ih. Na najplodnijim parcelama sejati kulture koje traže takve  parcele. Nemojte sejati  kukuruz na 6-7 klasi zemljišta  i kukati na prinos  ili lucerku na kiselom zemljištu , to jednostavno ne daje ekonomski opravdane rezultate.

 

Ukoliko Vam se dopao članak, lajkujte ;) 5

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Miloš Nikolić

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

Svetlana Kovačević: U bolje snabdevenih prodavnicama zdrave hrane...
Slavica: Gde kupiti caj slatku paprat koren...
Svetlana Kovačević: Postovana gospodjo ima puno zahteva iz 2018. radi ...
Žaklina: Zasto nisu svima isplaćene subvencije za 2018. Od...
Svetlana Kovačević: Pratite, biće konkursa sigurno...
Jelena pavlicevic: Da li ima potsticaj za mlade na selu htela bih da ...
pera565: Što se tiče oraha, dosta kasnimo za proizvođač...
mladenovic dragoslav: Zar je moguce da nisu isplacene subvencije za 2017...
Jelena pavlicevic: Htela bi da prosirim farmu sa kravama potrebna su ...
Svetislav: Ja Sam Svetislav Stevanovic is Garasa, bavim se po...