Glavne paše kao bagrem, bagremac, facelija, lipa i suncokret su za nama. Ako nam se posreći, pa se nakon suncokretove paše nalazimo blizu strništa koja nisu ugarena, mogu nam se košnice puniti divnim medom belog bosiljka. Ova biljka je nekada davala i 3–4 bogata vrcanja, međutim, savremena agrotehnika i sušna klima onemogućavaju rast ove biljke.

Kasni i semenski suncokret retko kada daju pomena vredne količine nektara. Ni livadske paše zbog sušnih godina – ne daju očekivane prinose. U poslednje vreme neke medonosne vrste astera (zvezdan, zvezdica) veoma se šire, i ako im klimatski uslovi pogoduju, mogu da daju i 6–7 kg unosa. Sve ovo treba da imamo u vidu kako bi koristili te darove prirode.

U septembru nemamo nekih obimnijih poslova kod košnica, međutim, moguće je da neki poslovi nisu do tada uopšte ili su samo delimično urađeni.

Borbu protiv današnjeg najvećeg zla, varoe, morali smo cele sezone voditi (isecanje trutovskog legla…) i kao najvažnije, najkasnije između 25. jula i 25. avgusta (zavisno od dela SCG) morali smo sa jednim od rigoroznih metoda započeti sistematsko uništavanje krpelja. Ovaj datum je važan jer se iz nakon toga zaleženih ćelija izvode zimske pčele koje ne smeju biti oštećene od varoe.

U kojim razmacima i koliko puta ćemo društva obraditi, zavisi od sredstva i zaraženosti društava. Moram da podvučem da je efikasna borba protiv varoe jedino moguća ako je u svaku podnjaču ugrađena žičana mreža. Ona omogućava kontrolu broja opalih varoa i onemogućava varoi da se nakon ošamućenja od korišćenog preparata ponovo vrati na pčelu. Ukoliko na osnovu opalih varoa sumnjamo na učinak korišćenog sredstva – a i inače – korisno je da izvršimo kontrolno tretiranje nekim drugim sredstvom. Veoma je korisno ako krajem decembra ili početkom januara – u svakom slučaju kada u košnici nema više legla – jednom tretiramo oksalnom kiselinom.

Ne zaboravimo da se prihranjivanje u septembru – za dopunu zimske zalihe hrane – sme obaviti isključivo onda ako je zbog oskudice hrane doveden u pitanje opstanak društva. Ovo prihranjivanje mora se uraditi najkasnije do 10. septembra i to sa porcijama od 2,5–3 litra sirupa (1:1). Kasnije hranjenje iscrpljuje zimske pčele a dobijena hrana neće biti poklopljena, uzimaće vlagu iz vazduha i time se razređivati. Može doći do alkoholnog vrenja što šteti pčelama.

Imajmo u vidu da je društvima za zimovanje – računajući od 15. avgusta do prvog prolećnog unosa – potrebno 18–20 kg zimske hrane (zajedno sa oko 1–2 kg polena). Minimalna količina hrane kojom se može zazimiti pčelinje društvo je oko 12 kg hrane, ali u tom slučaju već sredinom februara moramo dodati pogaču što opet pre vremena iscrpljuje zimske pčele.

Kod dopunskog hranjenja, od jednog litra sirupa 1:1 (sadrži 0,62 kg šećera) posle prerade dobijamo svega od 0,4–0,5 kg meda. Ostalo je utrošeno na preradu i hranjenje legla. Što je manje legla, efikasnije se povećava zaliha.
U septembru – ukoliko nema unosa – je dobro ako nadražajno prihranjujemo, ali ne više od 0,2 litra svakodnevno, ili 0,3 litra na drugi dan. Nemojmo ni pomišljati da će ova stimulacija ma koliko povećati zimsku zalihu hrane!