Orah se može saditi u jesen ili u proleće, ipak, preporučuje se jesenja sadnja jer se sadnice tako bolje primaju, a kod njih je i bolji rast u prvoj godini od sadnje.

U pogledu klimatskih uslova, orah ne postavlja neke posebne zahteve.

• Najurednije rađa na toplijim – vinogradarskim rejonima.
• Kritična niska temperatura za orah je od – 29° do -30°.
• Pozni prolećni mrazevi oštećuju mladare, rese i plodnike oraha. Stoga, sorte i tipovi oraha koji kasnije kreću, listaju i cvetaju manje su izloženi ovim oštećenjima.
• Za uspevanje oraha traže se osvetljena, sunčana mesta.
• Prema vodenim talozima orah je veoma skroman, pa se može gajiti u sušnijim rejonima.

Nije probirač zemljišta, ali ipak bolje rađa na dubokom, rastresitom zemljištu, mada može podneti i peskovita i kamenita zemljišta, pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva.

Orah ostaje na jednom mestu od 50-100, pa i više godina, u zavisnosti od prirodnih uslova za njegovo uspevanje.

1. Priprema se sastoji u čišćenju terena, zatim đubrenju zemljišta i na kraju rigolovanju i kopanju jama.
2. Orah je voćka koja zahteva dosta fosfora i kalijuma, jer mu ova dva sastojka pojačavaju otpornost prema mrazu.
3. Ako se rigoluje cela površina zemljišta, prvo, po 1 hektaru treba prosuti 1.000-1.800 kg kompleksnog NPK đubriva čiji je odnos 0:15:30, radi povećanja plodnosti zemljišta.

• Po rasturanju đubriva, obavlja se rigolovanje zemljišta na 50-70 cm, u zavisnosti od njegove dubine i rastresitosti.
• Teža, zbijenija i plića zemljišta, se rigoluju dublje, a rastresitija i dublja rigoluju pliće.
• Ukoliko se ne sadi u grupama, već pojedinačno, onda se umesto rigolovanja, praktikuje kopanje jama.
• Dubina jame treba biti tolika da pokrije koren sadnice (oko 50 cm ili više, po potrebi ).
• Potrebno je dodati 1 kg kompleksnog NPK đubriva 0:15:30, zatim ovo đubrivo pomešati sa zemljom, pa tek onda saditi orah.
• Optimalno vreme za sadnju je jesen, mada se može saditi i u rano proleće.
• Kada se zasadi u jesen potrebno je oko svake sadnice napraviti humku ( nagrnuti sadnicu zemljom ), koja će sadnicu štititi od izmrzavanja.
• Sadnice proizvedene iz semena saditi na 10 x 8 m ( 123 sadnica / ha ), a sadnice proizvedene kalemljenjem 9 x 7 metara ( 158 sadnica/ha ) .

Priprema sadnica za sadnju

Pre sadnje žile treba orezati. Tom prilikom voditi računa da se što više žila sačuva. Pošto se orežu žile, ceo korenov sistem potopiti u kašastu smesu napravljenu od ilovače, goveđe balege i vode, da bi se sadnice što pre primile. Nega oraha se sastoji u orezivanju i nezi krune, održavanju zemljišta, gajenju potkultura, đubrenju zemljišta i zaštiti od bolesti i štetočina.

S orezivanjem se kreće u proleće, prve godine po zasađivanju. Orezivanje se izvodi tako što se sadnica skrati na željenu visinu, pri čemu se ispod preseka ostave 4-5 dobro razvijenih pupoljaka. U toku proleća i leta iz ovih pupoljaka će se razviti mladari. Narednih godina formiranje krune se sastoji u tome, što se prema potrebi, skraćuju jače razvijene ramene grane, radi ubrzavanja rasta voditeljice.

Održavanje zemljišta u vidu ledine je najnepovoljnije, zato što trave izvlače dosta vode, pa orah kržlja i sporije raste. Najpovoljnije je gajenje potkultura i to: pasulj, bob, tikve, krastavci i bostan, jagode, maline, breskva. Orah povoljno reaguje na đubrenje kompleksnim đubrivima, posebno na fosfor i kalijum, zato što mu ova dva elementa pojačavaju otpornost prema mrazu. S jeseni, posle pada lišća rasturiti i zaorati po 400-480 kg po hektaru, ili 4 kg po stablu đubriva NPK, čiji je odnos 0:15:30. Rano s proleća, pre kretanja vegetacije, rasturiti i zaorati po 200-250 kg po hektaru, ili 2 kg po stablu kompleksnog đubriva NPK, čiji je odnos 20:5:5. Krajem proleća – u maju, rasturiti po 300 kg po hektaru ili 3 kg po stablu 27% KAN-a. Ovakvim djubrenjem orah će redovno i obilno rađati svake godine.