Salata je najčešće gajeno povrće u svetu. Proizvodnja je relativno jednostavna zbog skromnih zahteva prema uslovima uspevanja, relativno kratke vegetacije, male energetske i visoke biološke i nutritivne vrednosti.

Salata spada u grupu povrtarskih vrsta sa relativno kratkom vegetacijom. Može se proizvoditi na različite načine i u svim periodima godine. U poslednje vreme se jasno izdvaja nekoliko rokova i načina proizvodnje:

• jesenje-zimska proizvodnja salate (proizvodnja u zaštićenom prostoru, koja može biti namenjena za kasno zimski period, ili čak da bude namenjena i za rano prolećni period,

Zelena salata je kultura koja podnosi niske temperature, odlična je za proizvodnju u plastenicima bez dopunskog grejanja. Važno je odabrati pravu sortu ili hibrid, ali je podjednako bitno i uspostaviti optimalne uslove uspevanja ovog povrća.

Optimalna temperatura za gajenje salate je od 15°С do 20°C. Uz dobru zaštitu ova proizvodnja može biti uspešna i ako je nešto niža. Biljke će se dobro razvijati i kada je temperatura tokom dana oko 12°С, a noću oko 7°С. U fazi lisne rozete, salata podnosi temperaturu i do -5°С.
 Biljkama je neophodna i dobra osvetljenost, jer se bez dobrog osvetljenja produžava vegetacija i obrazuju se rastresita glavica u kojoj se povećava i sadržaj nitrata.
Potrebe salate za vlagom su velike, pogotovu u ranim fazama razvoja i tokom formiranja glavice, pa je treba stalno obezbedjivati vodom. Potrebno je voditi računa da vlažnost ne bude prevelika, jer će uticati na porast i razvoj glavice. Duže zadržavanje vode na površini može dovesti do truljenja donjeg lišća, a mogu se pojaviti i bolesti, kao što je botritis. Salata loše reaguje na nisku vlašnost – razvija se rozeta lošeg kvaliteta.

Salata može da se seje u kontejnere, kocke ili u gajbice (holandeze). Optimalni uslovi koji su potrebni da se setva uspešno odvija, odnose se na temperaturu, vlažnost kao i đubrenje tokom ovog perioda.
Setva u kontejnere podrazumeva setvu svake semena posebno u jednu ćeliju kontejnera. Kod setve u kocke zemlje stavljamo po jedno semeo u kocku natopljenu vodom i zatim je prekrivamo tankim slojem peska.
Setva u gajbice je najmanje preporučljiva pošto gusto sejana salata tokom rasadničkog perioda isprepliće korenje tako da se prilikom rasađivanja korenje ošteti. Optimalna temperatura u za klijanje i nicanje je 15-18 ˚C. Zalivanje zavisi od perioda godine kada sejemo salatu. Leti i u proleće zalivamo češće 2-3 dnevno, dok za jesenju i zimsku proizvodnju zalivamo ređe 3-4 puta nedeljno.
Naravno, veliki trgovinski lanci zahtevaju  kvalitet proizvoda i visoke svetske standarde, HASAP sistem, Global Gap sertifikat . Stalne analize na pesticide i teške metale se podrazumevaju, bez obzira na to što one poskupljuju proizvodnju zelene salate.

Salata je bogata  mineralima, kalijumom koji jača imunitet i blagotvorno deluje na nerve, bubrege i srce, obiluje kalcijumom koji deluje protivupalno i od izuzetne je važnosti za kosti, mišiće, nerve, i natrijumom, zaduženim za regulaciju vode u organizmu i stvaranje sone kiseline u želucu. Sadrži veliki količinu vitamina C koji štiti organizam od prehlade, gripa i moždanog udara, a visok nivo ove supstance u krvi preveniše pojavu dijabetesa tipa 2, ali i hipertenzije jer podstiče stvaranje nitrit-oksida, materije koja otvara krvne sudove.
U salati ima dosta i vitamina E (snažan prirodni antioksidans koji štiti ćelije od oštećenja i kanceroznih procesa).