Jeftina i kvalitetna stočna hrana

Ilustaracija, polje stočnog graška, foto, ns seme
Ilustaracija, polje stočnog graška, foto, ns seme

Često slušamo kako je koncentrovana stočna hrana za goveda  skupa,  kako soja nije sigurna koliko će da rodi,   i kako ne voli kisela zemljišta  koja su kod nas u Šumadiji najčešća. Takođe je i poznata priča o lucerki i uticaju kiselog zemljišta  na njen prinos zelene mase i dugovečnosti odlučujući.

Stočni grašak je biljka koja se seje u jesen i rano proleće.

Ja lično poznajem vrlo malo stočara koji ga nisu sejali, ali vrlo malo je posle početnog oduševljenja, nastavilo da se bavi njegovom proizvodnjom u kontiunitetu. Nikad ga nema dovoljno i vrlo retko se vidi na parcelama u ovom delu Srbije. Velika prednost zrna graška je i to da ne treba termički da se obradi da bi se koristio. To zrno ima manji procenat proteina, ide od 24% do 28%, ali nema problem koji ima sojino zrno a to je gde, kako i u kojem odnosu ga zameniti za sojinu sačmu. Ne može da zameni soju, ali može da dopuni nedostatak proteina biljnog porekla.

Ilustracija: stocni-grasak, foto: http://www.njuskalo.hr/i
Ilustracija: stocni-grasak, foto: www.njuskalo.hr

Takođe vrlo važna osobina  stočnog graškaje  je da trpi kisela zemljišta  i do pH 4,7 i da daje zadovoljavajući prinos. To je mnogo važno za proizvođače ispod Save i Dunava,  i za one  sa lošijim zemljištima. Prosečan prinos zrna je 3–5 tona po hektaru , a ako se uzgaja za zelenu krmu do 50 tona po hektaru, pa i više.

Grašak je biljka koja ne podnosi monokulturu i treba ga sejati posle 4–5 godina na istoj parceli.  Takođe ga ne treba sejati posle drugih mahunarki. Odličan je predusev svim ostalim ratrskim kulturama.

Svrha osnovne obrade je da se zemljište odlično pripremi , primi i sačuva padavine u kasno  jesenjem i zimskom periodu i da omogići da se zemljište prevede u sitno mrvčastu strukturu kako bi se setva kvalitetno obavila. NPK mineralna kompleksna đubriva uneti sa osnovnom obradom kao i po potrebi preostali azot predsetveno, a samo po preporuci posle urađene agrohemijske analize.

Ko nije u mogućnostida uradi kontrolu plodnosti zemljišta uobičajno je da se zaore 60–80 kg/ha P₂O₅ kao i 80–100 kg/ha K₂O

Stočni grašak,  je biljka koja se može sejati u jesen i rano proleće.  Oko 20. februara ako vremenski uslovi dozvole je pravo vreme za setvu jarog  graška.  Ne treba kasniti sa setvom pošto na osnovu pravovremene setve mi postižemo sigurnost u prinosu izbegavajući visoke temperature i uticaj  eventualnog perioda bez padavina.

Razmak između redova je 20 cm, u redu 4-5 cm, a dubina setve je 3-5 cm. Količina semena se kreće od 150-170 kg/ha. Potporni usev  ( ovas ili ječam) ako ga ima je od 15-20% glavnog useva.

Ako se proizvodi za zelenu krmu kosidba se obavlja u punom cvetu i na početku formiranja mahuna. Tada je najkvalitetnija zelena krma.

Određivanje pravog trenutka  žetve graška za zrno nije lako i obično počinje kada kada je vlaga zrna manja od 20%.

Naši stočari treba da seju stočni grašak za proizvodnju zrna kako bi popravili koncentrovane obroke , pošto na većini gazdinstava osnovu tog obroka čine kukuruz, pšenica i ječam. Sojina sačma , zrno stočnog graška i eventualno suncokretove sačme su redak satojak  koncentrovanih hraniva koja se daju  u obroku stoci na našim gazdinstvima.

Na domaćem tržištu trenutno dominiraju NS sorte ozimog stočnog graška (Pionir, Kosmaj) stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, imajući u vidu da u proizvodnim uslovima ostvaruju visok prinos krme (40-60 t/ha zelene krme  i 8-11 t/ha sena), odličan kvalitet (20-22% sirovih proteina) i dobru adaptabilnost.

Za ostvarivanje visokih prinosa krme ozimog stočnog graška, zadovoljavajućeg kvaliteta, osim izbora sorte, od naročitog je značaja pravovremena i adekvatna primena svih neophodnih agrotehničkih mera.

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *