Ovo morate znati pre svinjokolja

Ilustracija: klanje svinja,foto: http://media.npr.org/
Ilustracija: klanje svinja,foto: http://media.npr.org/

Nakon klanja svinja, a pre upotrebe mesa i mesnih prerađevina obavezno uraditi trihineloskopski pregled uzorka mesa u najbližoj veterinarskoj stanici.

U pojedinim krajevima naše zemlje, za ovaj vremenski period karakterističan je jesenjo – zimski svinjokolj, gde se svinje nekontrolisano kolju.

Samim tim, postoji opasnost od pojave ove zarazne bolesti, trihineloze. Ova bolest se sporadično pojavljuje skoro u svim zemljama gde se upotrebljava svinjsko meso za ishranu. Najčešći uzročnik trihineloze je trihinela spiralis, međutim i neke druge vrste trihinela, mada veoma retko mogu izazvati ovo oboljenje (t.pseudospiralis, t.brito, t.nativa i t.nelson).

Trihinelom se mogu zaraziti domače i divlje životinje: svinje, psi, mačke, jazavci i druge životinje (mesojedi i svaštojedi).

Pacovi (miševi) predstavljaju najbolje domaćine i prenosioce za ovo zarazno oboljenje, oni su kanibali i jedu jedni druge. Trihinela se prenosi sa pacova na pacova, a pacov se može zaraziti i otpacima zaraženog mesa. Svinje se uglavnom inficiraju proždirući zaraženog pacova ili otpacima zaraženog svinjskog mesa. Pri slobodnom tovu (što je ređi slučaj) mogu se zaraziti i leševima divljih životinja. Životinja koja je zaražena trihinelom to ni na koji način ne pokazuje, pa se uz pomoć spoljašnih znakova ne može utvrditi da li je životinja zaražena ili nije. Vidljivo je jedino pod mikroskopom trihineloskopijom.

Ilustracija: klanje svinja
Ilustracija: klanje svinja

Čovek se obično zarazi jedući nedovoljno kuvano ili pečeno, a najčešće nepropisno osušeno meso zaražene svinje. U organizam trihinela se oslobađa ovojnice, a tako oslobođeni paraziti prolaze u tanko crevo gde nakon dva dana dolazi do parenja, a od sedmog dana trihinele počinju da legu jaja u crevne resice (za reproduktivni period ženka može izleći 15.000 embriona). U ovoj crevnoj fazirazvoja trihinele spoljni simptomi bolesti su: mučnina, povra- ćanje, bol u trbuh i proliv. Ovi simptomi mogu biti jače ili slabije izraženi pa mogu proći i nezapaženo.

Pouzdani lek za lečenje trihiniloze još ne postoji, termička obrada kao i smrzavanje mesa nije pouzdana. Najbolja zaštita je uzeti uzorak zaklane svinje i odneti ovlašćenoj veterinarskoj ustanovi na trihineloskopski pregled. Uzorak za pregled uzima se odmah po vađenje utrobe i to od dijafragme na 2-3 mesta, veličine jedne šibice, iz razloga što se trihinela najbolje uočava u ovom mišiću. Uzorak se može uzeti i od međurebarnih mišića ili mišića vrata. Pregledu podležu i pravljene i dimljene mesne prerađevine od nepregledanog svinjskog mesa. Meso zaklane svinje i mesne prerađevine,  za koje se utvrdi da su zaražene trihinelom, nisu za ljudsku upotrebu i obavezno se spaljuju. Lica sa izraženim simptomima trihineloze, kao i lica bez izraženih simptoma koja su jela zaraženo meso, moraju da se jave na pregled kod doktora.

Najbolja zaštita od ove zaraze je preventiva. Kao preventiva je sistemska deratizacija, odnosno neškodljivo uklanjanje leševa i klaničnih otpada. Kod deratizacije naročito u zaraženim područ- jima, posebnu pažnji obratiti na uginule miševe i sprečiti kontakt svinja i uginulih miševa. Jedan vid borbe je i kontrolisano klanje svinja.