U poslednjih desetak godina poraslo je interesovanje za stare rase svinja pa tako i za mangulicu. Ishrana sa mesom i prerađevinama od mangulice ima pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje i to je osnova ponovnog porasta interesovanja za ovu rasu.

Dosta se  govori o tome da je meso mangulica mnogo zdravije od mesa drugih sorti svinja. Analize pokazuju da to meso zaista ima veći procenat proteina, manje masti i holesterola, poslebno LDL holesterola (lošeg), a veći procenat HDL (dobrog) holesterola. Na sajmovima gde se prodaje zdravu hrana, ovo meso je dosta traženo.

Mangulica je specifična sorta svinje koja je nastala pre oko dva veka, ukrštanjem svinje „šumadinke“ i dve mađarske sorte. To se dogodilo tako što je knjaz Miloš poklonio 10 krmača šumadinki i dva vepra mađarskom grofu Jozefu Nadoru, koji ih je ukrštao s dvema sortama koje je gajio, tako sam ja čuo priču, ističe nam Stefan Mitrović, iz sela Rogačica kod Bajine BašteRogačica je najveće bajinobaštansko selo. Selo je na glavnom putu kojim se iz Bosne najlakše i najzgodnije prelazilo preko Drine za užičke i moravske krajeve. Ona je do pre 80 godina imala dosta trgovaca, poreklom  iz  Dalmacije, Hercegovine i Sarajeva.

-Dugo sam razmišljao da li da se bavim ovim poslom. Komšije su mi bile podrška, imaju dosta mangulica. Znam da je danas sve neizvesno. Moja verenica Milica i ja rešili smo da istrajemo. Trenutno imaju 6 krmača i dva vepra, priča nam Stefan, i dodaje:

-Prohtevi za hranom su im skromni, ali ipak traže raznolikost što u slobodnom napasanju nije ograničavajući faktor. Dobro iskorišćavaju to što nađu u prirodi, a sa dodavanjem koncentrovane hrane i ograničavanjem prostora izuzetno su podložne tovljenju i gomilanju masnog tkiva pri čemu starija grla dostižu masu od 200 i više kg. Zbog izuzetno sporog prirasta i visoke konverzije hrane, mangulica može biti ekonomična isključivo ukoliko se primenjuje slobodno napasanje. Prihranjuju ih organskim kukuruzom.

–  Konzumoram to meso odavno i daleko je ukusnije, elem „zdravlje na usta ulazi“, ističe na Stefan na kraju.

Mangulica je danas prisutna na prostoru Srbije, Mađarske, Austrije, Nemačke, Švajcarske, Rumunije što govori i o istorijskim aspektima njenog nastajanja i nekadašnje popularnosti. Sem Mađarske, većina ostalih država poseduje mahom male i izolovane zapate.