Maline iz Srbije se beru ručno, ali opet ne dobijaju pravu šansu u svetu
Nema prostora za povećanje cene maline jer je loša cena i na svetskom tržištu koje je već prezasićeno ovim voćem. To je malinarima rečeno na sastanku sa hladnjačarima i ministrom poljoprivrede Branimirom Nedimovićem 25. januara. Kako kaže Sanel Dizdarević iz Udruženja malinara Limska dolina od 7 glavnih izvoznika maline iz Srbije pojavila su se samo dva.
„Nismo zadovoljni cenom maline, to je bio jedan od glavnih zahteva oko kojih smo hteli da razgovaramo“, kaže Dizdarević.
Ilustracija: malina, foto:S.K.
Otkupljivači su im rekli da nemaju prostora da podignu cenu maline jer je cena loša i na svetskom tržištu koje je prezasićeno. Rekli su im i da nam se najverovatnije isto tako piše i u ovoj godine. „Svet je prezasićen, malinarstvom se bavi region, a i Evropa“, ističe on.
Smatraju da nije u redu da se malina iz Zlatiborskog okruga otkupljuje za 120, 130 dinara, a iz Arilja za 160 dinara.
Muaz Dedović podsetio je da je FAP bio gigant Srbije, a da su se pretežno radnici koji su tu radili okrenuli uzgoju maline „A sada su im zavukli ruku u džep i uzeli koliko su hteli da uzmu“, rekao je on. Zaključili su i da je najveći problem što se gubi srpski identitet na svetskom tržištu, traži se samo malina, ne i vrsta.
„Ne može biti ista cena za malinu iz Poljske gde se bere kombajnima, koja je peta klasa i kod nas koja je prva klasa i koja se ručno obrađuje“, dodaju.
