Voćarstvo je jedna od retkih grana poljoprivrede gde je urađen veliki zaokret u uvođenju novih tehnologija i promeni strukture sortimenta, što je velika zasluga nauke, struke ali i proizvođača koji su prihvatili nove tehnologije. Sama činjenica da je voće jedno od najznačajnijih izvoznih proizvoda govori da bi ovoj grani trebalo posvetiti daleko veću pažnju.

Voćarstvo je šansa poljoprivrede, ali proizvođači moraju na vreme shvatiti, da u surovim tržišnim uslovima će šansu imati oni koji prihvate savremene tehnologije proizvodnje, a pogotovu standarde kvaliteta (GlobalGAP, Integralna proizvodnja), mora se voditi računa da proizvodna cena bude što niža i da se poveća udeo plodova ekstra i prve klase. U prošlom broju smo pisali o sortimentu, jabuke, kruške I dunje, sada ćemo vam pomoći u odabiru sortimenta za šljivu, višnju i trešnju.

Trešnja je danas najprofitabilnija voćna vrsta

Godine 2006. Srbija nije uopšte izvozila ovu voćnu vrstu, a 2013. Srbija je na izvozu zaradila oko 6 miliona dolara. U Evropi se nalazimo na 10 mestu. Prva je Italija sa 120 hiljada tona, druga Španija sa 80. Neki stručnjaci tvrde da imamo bolje uslove od Italije i Španije. Izabrali smo sortiment koji preporučujemo za naše uslove. U našem voćnjaku smo uradili rastojanje 4×1,5m, ali na jugu Srbije radimo jedan od najsavremenijih projekata. Konkretno u Žitorađi, podigli smo zasad 4×1 i 4×0,5m sa oko 8 hiljada sadnica po hektaru. To je tehnologija guste sadnje, prenesena kompletno iz Ferare (Italija). Zato preporučujemo sortiment po vremenu sazrevanja: Burlat, Merchant, SveetLorenz, SveetGabriel, Grace Star, Samit, Kordia, Ferovia, Regina, Karina, i na kraju Sveetheart, koji je rodio tako da mislim da ćemo imati 25 tona po hektaru (kada se proračuna iz prinosa redova koje smo zasadili) – ističe naš sagovornik prof.dr Zoran Keserović.

Višnja –Još jedna vrsta koja može biti isplativa

Troškovi podizanja zasada, koji podrazumevaju pripremu zemljišta i troškove sadnje, u proseku iznose oko 3 000 € po hektaru. Troškovi nege u prvoj godini iznose oko 700 € po hektaru, u drugoj oko 750 € i u trećoj godini oko 850 €, a troškovi redovne proizvodnje se kreću od 2 200 € do 2 800 €. Uložena sredstva se mogu vratiti i do četvrte godine od podizanja zasada, a od pete godine pa nadalje, čista dobit bi se kretala od 5 000 do 7 000 € po jednom hektaru, ističe prof.dr Mihailo Nikolić, sa poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Prednosti gajenja višnje su  otpornost na važnije bolesti i štetočine, otpornost na niske zimske temperature i pozne prolećne mrazeve, dosta rano vreme sazrevanja, veliko angažovanje radne snage. I Srbiji ima oko 13.990ha pod višnjom, i prosečan prinos je 6t po hektaru. Da bi se unapredila proizvodnja višnje potrebno je  uvođenje u proizvodnju novih sorti i podloga, intenziviranje tehnologije proizvodnje, klonska selekcija oblačinske višnje, kalemljenje na vegetativne i generativne podloge, i stvaranje sorti za mašinsku berbu.

Najviše je zastupljena oblačinska višnja. Predlog sortimenta je: rani meteor, erdski jubilej, erdska rodna, reksele, hajmanova konzervna, ujfehertskagrozdarsta, šatenmorela.

Višnja meteor je najbolje rezultate postiže u Vojvodini gde su ravničarski tereni. Za zemlju porekla se može naći informacija da je to SAD, dok je ponegde navedeno daj to Mađarska, sazreva početkom juna. Erdski jubilej sazreva sredinom juna, erdska rodna,sazreva krajem druge dekade juna, reksele, krajem treće dekade juna, hajmanova konzervna sazreva krajem juna, ujfehertskagrozdarsta, sazreva krajem juna i početkom jula, i šatenmorela, početkom jula.

Šljiva–blago Srbije

Ukupne površine pod šljivom su u 2012. godini bile 77.949 ha. U strukturi voćarstva Srbije šljiva zauzima vodeće mesto po obimu proizvodnje sa prosečnom proizvodnjom u poslednje četiri godine od 534.620 t što Srbiju stavlja na drugo mestu u Evropi posle Rumunije. Prosečan prinos je oko 7 t/ha. Ukupne površine pod šljivom su u 2012. godini bile 77.949 haU strukturi voćarstva Srbije šljiva zauzima vodeće mesto po obimu proizvodnje sa prosečnom proizvodnjom u poslednje četiri godine od 534.620 t što Srbiju stavlja na drugo mestu u Evropi posle Rumunije.Prosečan prinos je oko 7 t/ha. Godišnje se suve šljive proizvede oko 230.000 t. Najveći proizvođači su:SAD (više od 50%) i Francuska (oko 20%). Najveći izvoznici su: SAD, Francuska, Čile, Argentina. Najveći uvoznici su: Japan, Nemačka, Italija, V. Britanija

Timočanka

Vreme zrenja: početak avgusta; plod: krupan (50–70 g), intenzivno plave boje, sa obilnim   pepeljkom;  rodnost: dobra; tolerantna na PPV  pogodna za svežu potrošnju preradu; u nekim godinama se pojavljuje rđasta prevlaka

Čačanska najbolja

Vreme zrenja je druga  polovina avgusta; plod: krupan (45–80 g), tamno plave ,boje sa obilnim pepeljkom; rodnost: dobra,  sorta za svežu potrošnju i zamrzavanje,  tolerantna na PPV; samobesplodna sorta.

Čačanka rodna

Vreme zrenja je  krajem  avgusta,  plod: srednje krupan (25 – 30 g),  tamno plave boje sa obilnim pepeljkom, izuzetnog kvaliteta;  rodnost: visoka; pogodna za svežu potrošnju i sve  vidove prerade,  osetljiva na virus šarke.