Kako se gaji sudanska trava

Ilustracija: sudanska trava. foto: http://www.poljoprivredni-forum.com/
Ilustracija: sudanska trava. foto: http://www.poljoprivredni-forum.com/

Sudanska trava odlikuje se visokim prinosom krme dobrog kvaliteta.

Seje se najčešće posle strnih žita i đubrenih okopavina. Monokulturu treba izbegavati, jer iscrpljuje zemljište pa je kao predusev za većinu gajenih biljaka dobra jedino ako se zemljište nakon nje obilno đubri. Može podneti zemljišnu i vazdušnu sušu, jer ima dobro razvijen korenov sistem. Može dati solidan prinos i u sušnijim lokalitetima gde je godišnja količina padavina oko 350 litara po kvadratnom metru. Obrada zemljišta treba da se obavi u jesen na dubinu 25-30 cm i predsetvenu pripremu u prileće,kada zemljište treba dobro usistniti i poravnati,jer je seme sitno i zahteva dobru pripremu setvenog sloja.

Celokupna količina fosfornih i kalijumovih đubriva i trećina azota upotrebljava se pri osnovnoj obradi. Ostatak azota služi za prihranjivanje, u fazi kada biljka ima 5-6 listova i nakon prvog otkosa.U zavisnosti od načina iskorišćavanja određuje se vreme setve i količina semena za setvu. Sudanska trava ima velike potrebe prema toploti i u našim agrometeorološkim uslovima seje se po završetku setve kukuruza, u dva do tri roka u razmakun od 15-20 dana.

Ilustracija; sudanska trava, foto: http://ks-s.co.rs/
Ilustracija; sudanska trava, foto: http://ks-s.co.rs/

Međuredno rastojanje je 20-25 cm uz upotrebu 35-40 kg semena po hektaru. Dubina setve je 3-5 cm u zavisnosti od osobina zemljišta. Iskorišćavanje sudanske trave počinje ispašom u toku leta, kada biljka dostigne visinu 30- 40 cm. Za ishranu u zelenom stanju kosi se pred izbijanje prvih metlica, za spremanje senaže kada biljka dostigne visinu 60-70 cm. Za spremanje silaže sudanska trava se kosi u fazi metličenja. Zbog brže regeneracije sudanska trava se kosi na visini od 10- 12 cm.

Na našem području najčešće imamo dva otkosa sa prosečnim prinosom zelene krme oko 60 tona po hektaru, odnosno 15 tona sena.

Korišćenje za spremanje sena zahteva češće košenje, dok su biljke mlađe i nežnije, jer se takve brže suše. Osim u zelenom stanju ili kao seno može se koristiti i za spremanje silaže (treba je kositi u fazi mlečno-voštane zrelosti zrna) i za dehidraciju u brašno povoljnog kvaliteta, kao i za spravljanje koncetrovanih hraniva.