Uradite sve ovo i očekuje vas odličan rod

Ilustracija,voće u cvetu
Ilustracija,voće u cvetu

U aprilu su voćke u punom cvetu i zato na vreme treba obezbediti oprašivače. Ako postoji mogućnost, košnice sa pčelama treba uneti, posebno ako su u pitanju samobesplodne jabuke, kruške i trešnje. Sa voćkama, u proleće, buja i korov, koji treba suzbijati plitkom obradom između redova u većim zasadima i prašenjem u malim zasadima i na okućnici. Od vrste korova zavisi koji će se hebricid upotrebiti.

U ovom mesecu završava se prolećna sadnja voćaka i loze golog korena. Sadnice se ne mogu duže čuvati, jer počinje vegetacija, pa je i prijem neizvestan. Što se više kasni sa sadnjom, nega sadnica mora biti bolja. Češće se navodnjavaju, okopava se prostor oko njih i prihranjuju se KAN-om – obično po 100 grama u tri navrata, tako da poslednje bude krajem maja. Rodni voćnjak se takođe đubri zgorelim stajnjakom ako to nije učinjeno ranije. Dodaje se najmanje 100 kilograma stajnjaka po aru. Ukoliko nema stajnjaka, ozbiljno razmislite kako da pripremite kompost od različitih otpadaka u domaćinstvu, isitnjenih grančica ili raznog korova. Ukoliko nema ni komposta, onda je nužna upotreba mineralna đubriva NPK, pri čemu treba nastojati da budu sa najviše azota i kalijuma koje voćke u ovo vreme najviše troše.

Ilustracija: Voće u cvetu, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: Voće u cvetu, foto: Domaćinska kuća

Posle đubrenja, zemljište se obavezno obrađuje, posebno ako je rasturen stajnjak koji ne sme da ostane na površini, jer će iz njega ispariti azot u vidu amonijaka, pa neći biti nikakvog efekta. I kalemljenje se obično obavlja u ovom mesecu i to očenjem na budni pupoljak. To se čini na podlogama na kojima avgustovsko kalemljenje nije uspelo. Međutim, očenje se može obaviti i na starijim voćkama ukoliko imaju prikladne mladare, a prethodno su prekraćene ramene grane, tako da voćka lakše preboli drastično smanjenje krošnje.

U breskviku je neophodno da se pregleda ima li kovrdžavosti lista. Ukoliko je toga malo, obolelo lišće uklonite što pre, kako bi se sprečilo širenje bolesti u narednoj godini. Na bujnim breskvama može se obaviti kasna rezidba kojom će se obuzdati preterana bujnost, jer se odbacuje i deo zelene mase. Osim toga, stiče se bolji uvid u zametnuti rod. Može se obaviti i rezidba kajsija, jer je manja mogućnost infekcija na presecima nego u zimskoj rezidbi kada je kajsija podložna da preko tih rana uvuče zarazu u drvno tkivo, koje zatim patogeni razaraju. U prolećnoj rezidbi takvo uvlačenje patogena nije moguće jer je pritisak sokova veliki. Ti ‚‚razarači” su patogene gljive i bakterije koje mogu dovesti i do sušenja stabla.