Đubrenje paprike za dobar prinos

Paprika traži više toplote nego paradajz. Na temperaturi ispod 15 ºC prestaje s razvojem, kao i iznad 36 ºC. Seme počinje nicati na temperaturama iznad 13 ºC, a optimalna je temperatura za rast i razvoj  22-25 ºC. Temperature od –0,3 do –2,5 ºC dovode do uginuća biljke.  Paprika ima plitak koren, rasprostranjen u površinskom sloju zemljišta do dubine od 30 cm. U početku rasta osetljiva je na visoku  koncentraciju tekuće faze zemljišta. To je jedan od razloga đubrenja paprike organskim đubrivima. Povrće koje se obilno đubri stajnjakom: paradajz, paprika, plavi patlidžan, krompir, kupusnjače (kupus, kelj, karfiol, keleraba i sl.), vrežasto povrće (lubenica, dinja, krastavac, tikve), praziluk i celer.

Ilustracija: paprika u maju, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: paprika u maju, foto: Domaćinska kuća

Primenom 20 – 40 t/ha stajskog đubriva, osigurano je dovoljno hraniva za početni rast, koja se postepeno izdvajaju.Tamo gde to nije moguće preporučuje se primena 5-10 t/ha stajskog đubriva u površinskom sloju zbog održavanja strukture zemljišta i poboljšanja mikrobiološke aktivnosti. Od potrebnih hraniva za planirani prinos u startnom đubrenju se obično dodaje oko 30% mineralnih đubriva u zavisnosti od analize stanja hraniva u zemljištu. Preostala količina se dodaje u prihrani, od početka cvetanja, svake 2 do 3 nedelje. Na tlu dobro snabdevenom hranivima ako nije primenjeno organsko đubrenje, za prinos od 30 t/ha, preporučuje se 50 kg N, 5o kg P2O5 i 200 kg K2O. U vreme plodonošenja dodaju se u prihrani 90 kg N, 55 kg P2O5, 150 kg K2O, 40 kg CaO i 8 kg MgO u manjim dozama u više navrata. Za dobro iskorišćavanje hraniva bitna je optimalna vlažnost zemljišta u zoni korena. Obilno đubrenje azotom uslovljava krupnije tamnozeleno lišće koje bolje štiti plodove od jakog sunca. Plodovi su krupniji, nešto kraći i debljeg perikarpa a sorte zelenih plodova imaju tamnu zelenu boju plodova.
Posle svakog prihranjivanja neophodno je navodnjavanje, zbog unošenja hraniva u zemljište. Nakon toga treba obaviti međuredno kultiviranje i okopavanje, kako bi azot bio pristupačan biljkama. U toku vegetacije kod paprike se može obaviti i folijarna prihrana. Za ovaj vid prihrane mogu se koristiti vuksal, fertigal (ili neko drugo tečno đubrivo), u želji da se obezbedi bolji porast biljaka, bolja kondicija i zdravstveno stanje usled dodavanja makro i mikro elemenata N, P, K, Ca, Mg, Fe, Bo, Mn Cu Mo i Zn preko lista. Ova đubriva se obično kombinuju sa sredstvima za zaštitu od bolesti i štetočina.

 

41

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *