Šta izaziva smanjeni prinos pčenice

Ilustracija: zelena pšenica
Ilustracija: zelena pšenica

Prvo prskanje pšenice je obavljeno, bolesti su zaustavljene, ali ne miruju. Drugo prskanje pšenice je važno zbog gljivičnih bolesti koje napadaju pšenicu. To su, pepelnica, rđa i lisna pegavost. Sve tri se javljaju istovremeno i ako vlažno vreme potraje mogu, u našim uslovima, da nanesu velike štete.

Pepelnica se javlja svake godine na nižim spratovima, ukoliko se ne suzbije na vreme i zahvati list zastavičar ili klas može naneti velike štete. Zbog toga se pepelnica mora držati pod kontrolom.
Rđa se javlja kada je hladnije ivlažnije vreme, međutim nova rasa žute lisne rđe može se razvijati na višim temperaturama koje nisu
karakteristične za razvoj rđe. Zato je važno da se rđa suzbije u prvom delu vegetacije da ne bi u drugom delu uzela maha i nanaela značajnu štetu usevu pšenice. Zbog pojave rđe biljke su iznurene i slabije dolazi do nalivanja zrna, što se direktno odražava na visinu prinosa.

Ilustracija; pšenica, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija; pšenica, foto: Domaćinska kuća

Pegavost lista i stabla takođe može izazvati smanjenje prinosa. Pored pegavosti lista i stabla postoji ipegavost klasa pšenice koja pored smanjenja prinosa utiče i na kvalitet zrna. Za razliku od zemalja srednje i zapadne Evrope, u Srbiji postoji i razvija se bolest poznata kao
fuzarioza klasa i predstavlja veoma  štetnu bolest pšenice. Fuzarioza klasa je gljivično oboljenje pšenice, koje može znatno da smanji prinose i do 20%. Bolest se javlja i počinje da se razvija u vreme cvetanja pšenice. Cvet pšenice su ulazna vrata
za prodiranje fitopatogene gljive i nastajanje infekcije. Ako u vreme cvetanja pšenice bude vlažno, kišovito vreme, dovoljne su i slabe kiše sa dužim zadržavanjem magle i rose tokom jutra i večeri, da bi se bolest javila u jačem intezitetu.
Gljiva se razvija na mlečnim zrnima pšenice, a sa zrna na zrno ili sa klasića na klasić se prenosi micelijom pomoću kišnih kapi. Tako
svaka kiša praćena višim temperaturama pogoduje razvoju i širenju ove bolesti. Ova bolest dovodi do smanjenja prinosa, zaražena zrna su štura, nenalivena, manje hektolitarske težine i lošijeg kvaliteta jer zaražena zrna sadrže mikotoksine koji su veoma štetni, pa
takva pšenica nije za ishranu ni ljudi ni životinja. Često se fuzarioza klasa meša sa toplotnim udarom zbog kiša i visokih temperatura u vreme pojave bolesti, a pravi razlog ove pojave je fuzarioza klasa u fazi cvetanja pšenice.