Frezija je jedna od najlepših lukovica, nežnog cveta i intenzivnog, prijatnog mirisa. Poreklom je iz Južne Afrike. Gaji se kao zasad rezanog cveta u staklenicima, plastenicima, i na otvorenom polju u mediteranskom podneblju. Osetljiva je na mraz, ali se unutar kontinenta može gajiti na otvorenom, ukoliko nabavite ,,hlađene“ preparirane lukovice.

Lukovice su u obliku izduženog luka, obavijene zaštićenom ljuskom. Na bazi lukovice može se uočiti konerov venac. Ovo mesto je veoma osetljivo na oštećenja, pa pri rukovanju treba biti pažljiv. Oštećen koren se teško regeneriše, a cvetanje može da zakasni ili da potpuno izostane.

U principu frezije se mogu gajiti na svim vrstama dobro propusnog zemljišta. Peskovite glinuše su najbolje ukoliko sadrže dosta humusa  i biljnih hraniva. Ako je zemljište teško, propusno, neophodno ga je popraviti, jer su lukovice osetljive na višak vlage, usled čega trule. Za popravku zemljišta možete dodati neki od organskih materijala kojima ćete podići nivo zemljišta na 5 do 10 cm. Za ove namene uglavnom se koriste treset, kompost ili dobro zgoreli stajnjak, koji se riljanjem umešaju na dubini od 20 cm. Teren mora biti sunčan tokom celog dana, jer frezijama prija velika količina svetlosti, mada morate predvideti i mogućnost postavljanja zasene ukoliko je temperatura previsoka.

Sadnja se obavlja, nakon osnovne obrade i usitnjavanja površinskog sloja, na leje standardne veličine 110 – 120 cm. Razmak između redova je 10 – 12 cm, a lukovica u redu od 6 do 10 cm. Kod krupnijih lukovica razmak se može i povećati. Dubina sadnje mora da osigura održavanje temperature zemljišta oko 15º C. Leti se sadi nešto dublje, a zimi pliće.

Frezija gajena kao rezani cvet veoma je pogodna, jer se gaji na nižim temperaturama, pa nije neophodno dodatno grejanje ako se gaji u zaštićenom prostoru.

 Nakon sadnje sledi obilno zalivanje,  zati se održava umerena vlaga. Postoji velika opasnost od prevlaživanja zasada pa se preporučuje ređe i umereno zalivanje. Zalivanjese obavlja orošavanjem do pojave cvetnih pupoljaka, a nakon toga isključivo između redova, uz biljku, kao se cvetovi ne bi oštetili. Najbolje je zalivati sistemom ,,kap po kap“.