Dobra zarada a i ukusno jelo od njega

Ilustracija: pasulj, foto: http://himalayancrops.org
Ilustracija: pasulj, foto: http://himalayancrops.org

Za pa­sulj je ka­rak­te­ri­stič­no da, ako se pra­vil­no uz­ga­ja, da­je do­bre pri­no­se, pa je eko­nom­ski is­pla­ti­va bilj­na vr­sta. Osu­še­no zr­no pa­su­lja la­ko se ču­va i tom pri­li­kom ne gu­bi ni­šta od hran­lji­vih sa­sto­ja­ka, a i la­ko se tran­spor­tu­je. Me­đu­tim, eko­nom­ski i agro­teh­nič­ki efe­kat jed­ne bilj­ne vr­ste ne mo­že se po­sma­tra­ti sa­mo u go­di­ni u kojoj se ona pro­iz­vo­di već u ce­lo­kup­nom vi­še­go­di­šnjem si­ste­mu pro­iz­vod­nje.

Pa­sulj je do­bar pre­du­sev, ko­ri­stan za nji­vu. On je oko­pa­vi­na, bilj­ka s krat­kom vege­ta­ci­jom i azo­to­fik­sa­tor. To­kom nje­go­ve ve­ge­ta­ci­je kul­ti­vi­ra­njem se mo­gu uništa­va­ti mno­gi ko­ro­vi. Mo­gu­ća je i pri­me­na spe­ci­fič­nih her­bi­ci­da pro­tiv višegodišnjih us­ko­li­snih ko­ro­va. Ze­mlji­šte po­sle pa­su­lja je do­brih fi­zič­kih oso­bi­na, s dosta azo­ta, či­sto od ko­ro­va. Do se­tve na­red­ne kul­tu­re ima do­volj­no vre­me­na da se oba­vi va­lja­na pri­pre­ma. Sve ovo tre­ba ima­ti u vi­du, ne sa­mo kad se od­lu­ču­je za ga­je­nje pa­su­lja već i kad se pro­ce­nju­je ko­li­ko se do­bi­lo od nje­go­vog ga­je­nja. Dosta se gaji u združenoj setvi sa kukuruzom, ali površine nisu statistički obrađene. Bakterije koje žive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Godišnje u zemljištu ovako st orenog azota može ostati i preko 150 kg/ha.

Zemljište za pasulj treba da je rastresito,plodno i humusno.Ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8 – 10 °C. Niske temperature već od – 0,5°C do 1°C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlažnošću utiču na opadanje cvetova ( abortivnost ), pri čemu mahune ostaju šture. U toku celog vegetacionog perioda ima izražene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje može se računati rod i odgovarajući prinos. Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna žita i okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega. Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju predhodi strno žito, vrši se zaoravanje strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Odlično reaguje na dublje oranje ( 30 – 35 cm ). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema.

Ilustracija: gajenje pasulja, foto: https://www.almanac.com
Ilustracija: gajenje pasulja, foto: https://www.almanac.com

Visoki pasulji sitnog zrna su gradištanac ili pasuljica, kao i sorte pasulja visokoprinosnih hibrida ili stare sorte, koji su se nekada gajile združeno sa kukuruzom (jerusalimski, sivček, venecija…).

Niski pasulji obojenog zrna se ne koriste toliko kao pasulji belog zrna. Lakše se gaje i po pravilu daju bolje prinose. Mogu se koristiti kao zeleno ili kao sušeno zrno. Robusniji su, biljka je jaka i rađa mahune sa po 6 do 10 zrna.

Tu spadaju sorte sa žutozelenim zrnom – sremac, slavonac, kuružar… zatim, one sa braon zrnom –  zlatko, meksikanac, i one sa šarenim zrnom – niski trešnjevac, kao i mnogobrojne autohtone sorte.

U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev đubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, pa se koriste formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24. Od 300 – 500 kg/ha NPK ( 10:30:20 ) predsetveno i 100 – 150 kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna . Pred osnovnu obradu celokupna P i K đubriva, predsetveno celokupan azot. Ukoliko koristimo NPK ( 15:15.15 ), njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak 100kg/ha KAN-a, takođe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista. Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. Kada se srednje dnevne tempperature ustale iznad 15°C, a zemljište dostigne temperaturu oko 10°C stekli su se uslovi za setvu pasulja. Sorte sa krupnijim semenom seju se kasnije. U našim uslovima to je u drugoj i trećoj dekadi aprila. Dubina setve prvenstveno zavisi od krupnoće semena, vremena setve, tipa zemljišta i njegove vlažnosti. Optimalna dubina je oko 3 do 5cm. Količina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha, a krupnosemenog 100 – 140 kg/ha. U negu useva spada kultiviranje,kojim se razbija pokorica u uništavaju korovi. Vrši se deset dana posle nicanja, u toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja.