Plodovi breskve mogu da se čuvaju jednu do pet nedelja, a plodovi nektarine nešto duže, jednu do sedam sedmica. Parametri koji se koriste pri određivanju momenta berbe breskve su slični onima koji se primenjuju kod jabuke.

1. Promena osnovne boje pokožice ploda

Berba počinje kad osnovna, zelena boja pokožice počinje da se menja u žutu ili belu (kod belomesnatih sorti). Ova metoda nije dovoljno objektivna pa se kao pomoć koriste karte (kodovi) boja kao i kod jabuka.

2. Čvrstina mezokarpa ploda

Kao i kod jabuke, za merenje čvrstine mezokarpa ploda breskve koriste se penetrometri, ali sa promerom glave ubodne igle 8 mm. Kod većine sorti minimalna čvrstoća ploda trebalo bi da se kreće od 4,5 do 5 kg/cm2, s tim što se kod ranih sorti dopušta odlaganje berbe dok čvrstoća ne padne do 3 kg/cm2 zbog poboljšanja organoleptičkih osobina (boje i ukusa). Ako su plodovi namenjeni dužem čuvanju, onda bi čvrstoća plodova trebalo da bude oko 6 kg/cm2.

Ukoliko se na peteljci ploda još uvek nalazi lišće obratite pažnju na njegovu svežinu. Izbegavajte plodove čiji su listovi potpuno sasušeni ili sparušeni jer bi to moglo da znači da su plodovi neko vreme stajali u neadekvatnim uslovima što bi moglo da im skrati period čuvanja.

– Ukoliko na plodovima uočite male otvorene uboje koji su zasušeni ili neke manje suve fleke to i nije toliko strašno jer se verovatno radi o ranije nastalim oštećenjima koja nisu tolika pretnja propadanju plodova.

– Mali zatvoreni uboji, veličine nokta koji nisu postali jako mekani takođe ne predstavljaju veliki problem.

– Birajte plodove koji se nalaze u plastičnim podloškama sa posebnim mestima za svaki plod jer je manja šansa da je došlo do oštećenja tokm transporta.

– Kada pakujete plodove breskve, trudite se da budu na vrhu torbe ili kese kako ih ne bi oštetili.