Ove su godine loši vremenski uslovi uzrokovali pojavu raznih bolesti i štetočina na gajenom povrću. Pored bolesti koje uzrokuju gljivice, bakterije i virusu na biljkama povrća pojavljuju se simptomi fizioloških promena. One su rezultat fizioloških poremećaja unutar same biljke koji su izazvani uslovima sredine u kojima se biljka razvija. Osim što narušavaju lep izgled plodova povrća, ove promene
umanjuju njihovu trţišnu vrednost.

Pojava fizioloških promena pod uticajem je vremenskih prilika, intenziteta osunčanosti i dostupnosti hraniva. Moţemo reći da će biljka na
svaki stres reagovati fiziološkim poremećajem unutar tkiva. Na pojavu ovih promena deluju: periodi niskih temperatura, periodi s visokom vlagom zemljišta, sušni periodi, slaba osvetljenost tokom tmurnih dana, nedostatak hraniva.

Paradajz je povrtarska kultura na čijim se plodovima svake godine susrećemo s nekim fiziološkim promenama, posebno kada se gaji na
otvorenom. Od fizioloških promenanajviše se na plodovima javljaju: pucanje plodova, pojava „mačjeg lica“, vršna truleţ, pojava plutastog
tkiva, pojava šupljih plodova i oţegotine od sunca.

Na plodovima paradajza vrlo često možemo primetiti pukotine koje menjaju ukus ploda, predstavljaju ulazna vrata za infekcije. To je posledica neravnomerne obezbedjenosti vodom. Pukotine mogu biti uzduţne ili kruţne. Najčešće su koncentrisane oko peteljke ploda. Prevelika vlaţnost zemljišta, naročito  posle sušnog perioda, dovest će do pojave pukotina. Naglo povećanje vlage zemljišta dovodi do pojave pucanja plodova, ali i naglo isušivanje zemljišta dovodi do istog efekta. Vlaga u zemljištu treba da se kreće od 65 do 75% kako bi se izbegla pojava pukotina na plodu, a biljke trebaju biti dobro obezbedjene hranivima.