Prema raznim istraživanjima koje se rade svake godine, Srbi, verovali ili ne, poslednjih godina jedu sve više povrća. Ali, ne zato što smo kao nacija počeli zdravije da se hranimo, već zato što je izdvajanje novca za hranu sve manje.

Tako prosečan Srbin za godinu dana pojede oko 123 kilograma povrća, najviše krompira i to oko 38 kilograma po glavi stanovnika. Odmah posle njega je kupus,  sa 18 kilograma, a godišnje pojedemo i 12 kilograma luka.

Potrošnja mesa svake godine opada, a po rečima mesara,  domaćice najčešće kupuju mleveno meso. Zašto? Zato što u meso dodaju jeftine sojine ljuspice,  čime se dobija na količini, a ukus spremljene hrane ne menja drastično.

Meso, koje je sve skuplje,  zamenjuje se mesnim prerađevinama, ali onim najjeftinijim i najmanje kvalitetnim. Prosečna četvoročlana porodica u Srbiji mesečno pojedeo oko četiri kilograma mesnih prerađevina! Prema podacima iz trgovinskih lanaca,   najviše se kupuju najjeftiniji proizvodi – parizer, alpska salama i kobasice. Kako objašnjavaju trgovci cena je ključna prilikom kupovine, a lojalnost potrošača nekom brendu u mesnoj industriji ne postoji, već se isključivo kupuju proizvodi koji su na sniženju.

Srbi u proseku godišnje pojednu jedva 2, 7 kilograma testenije, za razliku od, recimo Italijana, koji potroše više od 23 kilograma raznih vrsta testenine godišnje po glavi stanovnika. Razlog? Testenina se u Srbiji i dalje tretira kao prilog i hrana koja goji, pa je zaobilazimo u širokom luku.

Kada je u pitanju konzumiranje voća , i tu smo među poslednjima u Evropi. Uglavnom se kupuje sezonsko voće,  ali isključivo kad je na sniženju u supermarketima.