Porodica Mirković iz Draganića, za primer

Ilustracija: Na imanju Miloša Mirkovića
Ilustracija: Na imanju Miloša Mirkovića

Miloš Mirković, je 2008. godine došao na ideju na zasadi borovnicu, u selu Kuti kod podno Golije, na 1.400 metara, nadmorske visine. Porodica Mirkovića,  živi u Draganicu kod Raške, ali u Kutima im se nalazi zasad.

Borovnica je biljka koja raste kao razgranati žbun visine do dva metra. Međutim, veoma je bitno znati da se prilikom gajenja borovnice mora koristiti specifičan supstrat, odnosno zemljište.

Čitajući literaturu, Miloš je došao do podataka da borovnica može da uspeva u selu Kuti. Raspitao se i saznao da borovnice rastu u svojim prirodnim uslovima na mestima gde je kiselost zemljišta ispod 7, odnosno od 4 ili 5 pa do 5,5 pH vrednosti.

Zasadio je borovnicu na pola hektara, a 2014. godine još toliko. Slobodno možemo reći da je to savremeni zasad, postavljena je protivgradna mreža, zasad se navodnjava sistemom kap po kap, primenjuje su puna agrotehnika.

Ilustracija: Zasad borovnice u Kutima, podno Golije, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: Zasad borovnice u Kutima, podno Golije, foto: Domaćinska kuća

,, Mesto na kom se gaji borovnica obavezno mora da bude sunčano. Može biti ponekad polusenovito, ali u tom slučaju biljka će imati povećanu lisnu masu, a smanjenu količinu plodova, ističe naš sagovornik i dodaje: Uzgajanje borovnice se mnogo razlikuje od drugih voćaka. Jako je osetljiva na kvalitet vode, zemljišta i pripremu terena. Zahteva konstantnu pažnju, podizanje bankova, odnosno malih bregova, navodnjavanje i, pre svega, nabavku kvalitetnih sadnica. Prva zarada je nakon tri godine.

Ilustracija: ovogodišnji rod borovnice, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: ovogodišnji rod borovnice, foto: Domaćinska kuća

Za podizanje plantaže borovnice na površini od jednog hektara potrebno je poprilično novca.  Tu su, naravno, uračunati i troškovi sistema za navodnjavanje, bez kojih je cela ova priča nemoguća. Prvi rod očekuje se u trećoj godini, a pun rod u četvrtoj godini zasada. Prinos ove godine je bio oko 5 tona, a cena je bila 4 evra, ističe nam Marković. Najviše ima sorte Djuk, a ima i Nui, i Blukrop. Naručio je još 1000 sadnica, koje mu uskoro stižu.

Kako smo saznali od Miloša nema problem sa plasmanom robe. Borovnicu prodajaje u Novom Pazaru, Beogradu, a ove godine stigla je i do Rusije i Austrije. Ovo je po njegovim rečima porodični biznis, ali ipak za vreme berbe, ne mogu sve sami da postignu, pa onda imaju 5 do 8 sezonaca.

Možda se mnogi  neće složiti sa mnom, ali treba  ulogati  sredstva u  poljoprivredu. . Naravno, važno je i za koji deo poljoprivrede se odlučuju. Mnogi u ovom kraju imaju zemlju, ili su kupili ili nasledili, i porodica Mirković, može im biti primer.

Želimo im puno uspeha, i rodne godine.

 

 

 

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *