Zašto je sve više zastupljena gusta sadnja

Iako iziskuje visoka početna ulaganja, gusta sadnja ih relativno brzo vraća, dok su troškovi proizvodnje znatno manji. Ovakav vid proizvodnje, uz korišćenje vegetativnih podloga slabije bujnosti, može se primenjivati u proizvodnji jabuke, kruške, šljive i dr. Sadnice za podizanje ovakvih zasada treba da su visoko kvalitetne, odgovarajuće podloge, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i prevremenim grančicama. Početak rodnosti će uticati na regulisanje bujnosti voćaka.

  • Jabuka kruška se sade na sličnim rastojanjima 3-4 x 0,5-1m sa 2.500 do 6.000 stabala po hektaru, a uzgojni oblik vitko vreteno.
  • Breskva trešnja se sade na sličnim rastojanjima 3-4 x 1-2m sa 1.500 do 3.300 stabala po hektaru.
  • Pogodna rastojanja za šljivu su od 4 x 2.0-2.5m, a uzgojni oblik vitko vreteno, vretenasti žbun, V sadnja, savijeno vreteno i dr.

“Pored formiranja uzgojnog oblika, važna mera je i povijanje grana, što se izvodi na više načina: čačkalicama, tegovima, postavljanjem odbojnika, uvrtanjem i slično. Treba voditi računa da u odnosu na vođicu skeletne grane i grančice imaju odgovarajući ugao oko 90 stepeni, skladno uzgojnom obliku”, napominje Gvozdićeva.

Dodaje da redovna zimska i letnja rezidba održava željeni uzgojni oblik i obezbeđuje visoko kvalitetne plodove, kao i odličan prinos.

1

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *