Med u zimskim danima

Med je jedan od prvih proizvoda koje je koristio čovek. O tome ima dovoljno podataka na drevnim obeliscima i papirusima. Stari Egipćani, Vavilonci, Rimljani i drugi, med su smatrali darom božijim i kao hranu bogova i pridavali mu veliki značaj u ishrani i lečenju. Ostali pčelinji proizvodi, matični mleč, cvetni prah, pčelinji otrov i propolis intenzivno se ispituju i proučavaju u
smislu lekovitosti.
MED: Analizom medova sa naših prostora utvrđeno je da sadrži: 69,11- 74,50% redukcionih šećera, od čega je glukoze bilo 31-38%, a fruktoze 35,43 do 41,37%; saharoza ne treba
da pređe 5%, u suprotnom se sumnja na falcifikat, postoje neki medovi kao što je medljika koja može sadržati i do 10% saharoze. Pepeo se kreće između 0,15 i 0,63%. Med sadrži razne pigmente i aromatične materije, enzime od kojih je najvažnija invertaza, zatim faktori koji daju medu antibaktericidna svojstva. U malim količinama sadrži vitamine i tanine. Prirodna osobina svakog
meda je da pre ili kasnije kristališe, a kristalizacija će nastupiti ranije ako med sadrži veći procenat glukoze. Med sadrži mineralne materije, vitamine, alkaloide, belančevine, hormone, organske kiseline (jabučna, vinska, limunska, mravlja, mlečna i oksalna), aromatična jedinjenja i dr.

Ilustracija: polen, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: polen, foto: Domaćinska kuća

POLEN: U biljnom svetu predstavlja mušku polnu ćeliju, a pčele ga sakupljaju i koriste u ishrani legla kao izvor proteina, vitamina, masti i minerala. Ljudi pomoću specijalnih sakupljača polena oduzimaju polen od pčela i koriste ga u spravljanju lekovitih i dijetetskih proizvoda za ljudsku ishranu. Pored proteina polen sadrži i slobodne amino-kiseline, lipide, ugljene hidrate, vitamine, minerale, enzime i koenzime. Perga i polen sadrže antianemični faktor i poseduju jako antiseptičko dejstvo protiv velikog broja patogenih bakterija. Pomaže kod poremećaja memorije starih ljudi.

Med, ilustracija, foto: Worcestershire/United Kingdom, pixabay.com
Med, ilustracija, foto: Worcestershire/United Kingdom, pixabay.com

MATIČNI MLEČ: Mleč je proizvod nadždrelnih žlezda pčela radilica starosti 5-15dana. Ona je kremasta, bela, kisela supstanca specifičnog mirisa i malo gorčeg ukusa. Tom materijom pčele hrane maticu tokom njenog razvoja i kasnije tokom celog njenog života, kao i mlade larve radilica i trutova. Ako se matična mleč čuva duže vreme mora se zamrznuti, a može se i mešati sa fino
kristalnim medom. Mleč sadrži proteine, masti, redukovane šećere, pepeo i najveći procenat vode.
PČELINJI OTROV: Deponuje se u mehuru otrovne žlezde i tu ostaje sve dok pčela ne bude primorana da ga u samoodbrani upotrebi. On je gorkog ukusa, kisele reakcije i koristi se za lečenje reumatskog artritisa, za proizvodnju lekovitih masti i za pripremu vakcina.