Ukus Mačve: Naše selo, naša zemlja, naša rakija

Objavljeno: 07 feb 2019

Nema ko nije čuo za selo  Salaš Noćajski , koje se nalazi u Mačvi, pripada opštini Sremska Mitrovica. Prilikom posete tom  selu upoznali smo Aleksandra  Čelikovića,  diplomiranog  ekonomistu koji radi za jednu inostranu transportnu kompaniju. Međutim Aleksandar se odlučio da se bavi i poljoprivredom.

,, Ideja kojom sam vođen da se posvetim poljoprivredi,  je pre svega želja da se posvetim prirodi. Odavno sam  shvatio u kom smeru se kreće današnje moderno poslovanje, kojom brzinom kruže informacije, koliko stresa i nezdravog (neaktivnog),  načina života to sve nosi sa sobom, priča nam Aleksandar i dodaje:

,,Naravno, sve ovo nije neko otkriće, jer, svi to znamo i većina nas kad je neka prilika kaže: ” Zdravlje je najvažnije”,  a zapravo varamo sami sebi, jer očito većina ljudi će ipak podsvesno staviti novac ispred. Radićeš  na poslu koji ne voliš, bićeš  pod stresom.

Po Aleksandrovim rečima to je osnovna ideja, vratiti se korenima, zdravijem načinu života, prirodi, proizvoditi a ne prodavati usluge,  proizvoditi hranu.

Aleksandar se bavi voćarstvom, i ima zasad  kruške.  Najviše je zastupljena  kruška Viljamovka 70%, ostale sorte su Santa Maria, Abate Fetel, Boskova bočica, Kaluđerka, Lubeničarka.

Zasad su  podigli Aleksandar i negov brat, pre pet godina,   a u poslu im pomažu roditelji i supruge, s obzirom da ovakva  vrsta posle zahteva veliku posvećenost i prisutnost.

Trenutno, njihov  voćnjak je na površini od 1,5 h, sa ukupnim  brojem  stabala  oko 3000. Razmak  između redova je 3,5 m, a razmak  u redu je 1,4 m. Voćnjak ima sistem za navodnjavanje. Sadnice su  nabavili u  Kruševcu, u rasadniku Smiljković . Pre 4 godine, njihovom  timu se kao partner pridružio  kum iz Švedske.

Pošto je Aleksandar po struci ekonomista, on je savete i pomoć potražio od stručnjaka iz oblasti voćarstva, i zaštite bilja. Rezidbu svake godine obavljaju eminentni stručnjaci.

,, Kupili smo novu mehanizaciju, atomizer i tarup za košenje trave i neselektivno suzbijanje korova i trave u redu i na taj načim dosta olakšali održavanje voćnjaka, ističe Aleksandar i dodaje da  subvencije do sada nisu  dobili.

Zaštitar je odgovoran za zdravlje i higijenu. Što se tiče prihrane, koriste veštačko i organsko đubrivo.

Prinos je 20 t u četvrtoj godini, a kvalitetom plodova smo posebno zadovoljni, ističe Aleksandar.

Lubeničarka je jedna fantastična stara sorta. Odlikuje se sitnim plodovima, pokožice braon-crvenkaste. Meso ploda je crvenkasto-belo, jako aromatično i sočno. Treba joj vremena da počne da rađa, ali kasnije redovno i obilno rađa. Nije zahtevna za održavanje. Pokazuje dobru otpornost na bolesti i štetočine, i skoro da ne mora hemijski da se tretira. Sazreva početkom avgusta. Ne preporučuje se za duže čuvanje.

Sopstveno skladište za sada nemaju , voće transportujemo u hladnjaču, ili direktno u otkupni centar. Onaj najlepši deo ipak ostavljamo kod njih  i proizvode  rakiju.

,, A tu je tek poseban motiv i mi imamo slogan: “Naša zemlja, naše voće, naša rakija”. AIi mogu da kažem da smo vrlo ponosni, ističe Aleksandar, i dodaje:

Ilustracija: Braća. foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: Braća Čeliković,  foto: Domaćinska kuća

A u čemu je stvar? Iako se u našoj porodici tradicionalno “pekla” rakija svake godine i brat i ja smo rasli uz to i držali to kao deo hobija, poseban motiv se javljio  pre 6,7 godina.

Brat i ja smo zajedno bili sa našim pravnikom i prijateljem,  u jednoj uspešnoj firmi i razgovarali  sa vlasnikom o eventualnoj saradnji i on nas je  ponudio  svojom rakijom za koju je tvrdio da je odlična, jer kako je rekao (po struci je tehnolog), za dobru rakiju su potrebne samo tri  stvari:

da je dobro voće, tehnologija i plod da si dobar čovek, jer kako on reče, loš čovek hoće i sebe da prevari.

Aleksandar je prvo pomislio  da hoće da se nametne u pregovorima, ali rakija stvarno nije bila loša, i od tog momenta je dobio ideju i motiv da mi proizvodi  rakiju.

Pitali smo ga za recept, i iznenadili smo se da nam je odao tajnu.

,,Svako ko se  bavi voćarstvom, ko je blizak poljoprivredi, ili živi na selu zna da se prva klasa voća proizvodi za konzum tj.  maloprodaju. Mi voćari se tokom cele godine trudimo upravo najviše da dostignemo što veći procenat prve klase, jer zapravo tu je zarada. Onaj drugi deo, druga klasa ide u industriju, tj preradu i od njega sa pravi rakija, sokovi.Odlučili  smo da pravimo rakiju od prve klase, zapravo o najboljih plodova, jer tu zapravo i leži najveća razlika, vrlo je prosto.

Ilustracija: Kruške, Foto: Domačinska kuća
Ilustracija: Kruške, Foto: Domačinska kuća

Higijena je po njegovim rečima  izuzetno bitna i tu je nulta tolerancija na improvizaciju. Što se tehnologije tiče, informisali su  se, učili,  čitali, konsultovali, ali i zadržali neke delove tradicionalog načina proizvodnje koje su koristili njihov  pradeda, deda, a sada  otac   brat i ja.

Osim, voćarstva u prirodu sam potražio i kroz odgoj pasa (Sibirski haski), treninge sa  njima, trčanje, druženje…zapravo si samo čovek, običan.

 

Ukoliko Vam se dopao članak, lajkujte ;) 14

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Svetlana Kovačević

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

Najnovije vesti na portalu

Najnoviji komentari


domaćina i domaćica

Marko Petrovic: Odličan tekst. Solitarne pčele su stvarno tako d...
Željko: Kome se obratiti za bespovratna sredstva ,sadnja p...
velimir: za kasnu proizvodnju paprike, delfina i belo uvo, ...
Svetlana Kovačević: Isplacuju se subvencije, bice uskoro...
mladenovic dragoslav: sutra....
mladenovic dragoslav: sta bi sa ovcama,izgleda da cemo samo mi ispasti o...
Milan Ostojić: Pravio sam kačkavalj od 10 lit.sirovog kravljeg m...
Slavica: A subvencije za stocare nista . Bravo svaka cast s...
Jasmina: Prema prošlogodišnjem pravilniku nisu mogli da k...
Svetlana Kovačević: Hvala puno....