Rezidba dunje na rod

Cvet dunje, foto ilustracija. Fotografija preuzeta sa sajta pixabay.com / autor: Monika Smigielska, Polski
Cvet dunje, foto ilustracija. Fotografija preuzeta sa sajta pixabay.com / autor: Monika Smigielska, Polski
Cvet dunje, foto ilustracija. Fotografija preuzeta sa sajta pixabay.com / autor: Monika Smigielska, Polski
Cvet dunje, foto ilustracija. Fotografija preuzeta sa sajta pixabay.com / autor: Monika Smigielska, Polski

Jačina rezidbe, odnosno intezitet odbacivanja suvišnih grana kod dunje, zavisiće od prošlogodišnjeg prirasta. Ako je prirast bio veći, odbaciće se više i obrnuto.

Najčešće se odbacuje 20 – 25 % grana i grančica. Rezidba stabla obično počinje (kao i kod drugih voćaka) od vršnog dela na dole.

Prvo se prekraćuje produženica najveće skeletne grane. Pri skraćivanju se uvek ostavlja jedna spoljna grančica na vrhu. Međutim za razliku od ostalih voćnih vrsta, kod dunje se sve ostale grane, pa i jednogodišnje letoraste, treba prekratiti za 1/3 do polovine njihove dužine.

Kod krune u obliku uskog vretenastog grma, pri rezidbi na rod radi obnove rodnog drveta, treba ukloniti jedan broj najbujnijih grana. Istovremeno ih treba prekratiti na polovini, kao i sve jednogodišnje letoraste, da bi se rod zadržao više ka unutrašnjosti krune, kako ne bi došlo do izvaljivanja stabla (s obzirom na plitak korenov sistem dunje). Kod ove krune ne treba ostavljati stalne skeletne grane, već samo centralnu granu, na kojoj se posle svake treće godine bočne grane orezuju na patrlj.