PRVA PROLEĆNA PAŠA

Ilustracija: pčelinjak, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: pčelinjak, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Prva i najvažnija stvar koja je važna kada je reč o „jakom društvu“ pred prvu pašu je zapravo samo izimljavanje pčela . Za mnoge pčelare prva velika paša je “ bargemova paša“.

Bagrema ima puno na našem području i med koji nastaje od ove paše je možda i najpopularniji. tako da je i za mnoge pčelare ova pčelinja paša pored „Lipove paše“,najznačajnija kada je u pitanju kvantitet unosa meda. Svakako zgodno je da se zna da izdašnost nektarom bagremovog cveta varira od godine do godine. Koliko će bagrem mediti svakog proleća zavisiće pre svega koliko su bile teške i hladne zime, te koliko je bagrem izmrzao tokom zime. A da bi pčele mogle da polete u susret medonosnom nektaru, potrebno je da izvršite izvesne provere i pripreme pčelinjih društava.

U aprilu, čim se spoljna temperatura popne na 15-18 °C, sva pčelinja društva treba podvrgnuti brzom pregledu. Ukoliko pčele izleću, a vreme nije povoljno za pregled po samom izletu pčela i donošenju polena može se doneti ocena o stanju društva. Letimičan pregled može se obaviti naginjanjem u nazad gornjeg nastavka. košnice, uvidom u prisustvo i kvalitet legla, kao i procene količina rezervi meda.

U ovom mesecu unos nektara i polena dosta je obilat, naročito polena, koga pčele troše mnogo zbog burnog razvoja legla. Krajem aprila i početkom maja dešava se da voćke i neke druge medonosne biljke procvetaju, pa dok ne stigne bagrem, kao prva glavna paša, nastupa izvestan period sa malo ili veoma malo paše, a potrošnja hrane u košnici se povećava zbog legla pa je potrebno, a naročito u kišnom periodu dodati hranu.
Tokom aprila dovršavaju se sve pripreme pčelinjih društava za glavnu, bagremovu pašu.
U aprilu se dodaju satne osnove, jer ih pčele na voćnoj paši najpravilnije izgrađuju. Treba ih stavljati sa jedne i druge strane legla. Kod izuzetno jakih društava i ako je vreme veoma stabilno, satne osnove mogu se dodavati između legala.
Zamena starih podnjača je jedan od poslova koje se rade u ovom periodu,neposredno nakon izimljavanja, a najmanje nedelju dana pred veliku pašu. Nije poželjno menjati podnjaču u toku same paše jer time menjate prepoznatljiv miris stare podnjače pčelama radilicama . Još lošije je menjati istovremeno podnjače na dva susedna sanduka. Dolaziće do lutanja i prebega pčela radilica iz jednog u drugi sanduk. Ono što trebate znati je da će u toku najžešće paše pčele stražari na sletnoj dasci skoro uvek propustiti pčelu iz drugog sanduka, bez obzira što vide da je iz drugog društva u koliko zaluta na njihovu sletnu dasku, ali samo ako je „natovarena“ nektarom ili polenovim prahom. U koliko osete da je „prazna“ neće je propustiti unutar košnice

U ovom mesecu retko se pojavljuje nagon za rojenjem, jer najbogatije paše u ovom periodu, uglavnom nisu takve, da bi izazvale rojenje.

Međutim,  može se desiti da se pčelinja društva toliko razviju da ispune ceo prostor u košnici i da time onemoguće normalno uposlenje svih članova pčelinjeg društva. Tada se pojavljuje nagon za rojenjnem što veoma šteti ostvarivanju visokog prinosa meda i ostalih proizvoda.

 

Ilustracija: pčela na cvetu, foto: Tatjana Mrdak
Ilustracija: pčela na cvetu, foto: Tatjana Mrdak

Mere za sprečavanje nagona rojenja su sledeće:
-blagovremeno i dovoljno proširivanje prostora u košnici
-maksimalno proširivanje ventilacije i
-zamena starih matica mladim.
Ukoliko u predpašnom periodu uslovi nisu povoljni ili su pčelinja društva slabija nego što je to neophodno, treba obaviti spajanje da bi se dobilo više pčela izletnica za sakupljanje nektara.
Često se dešava da između voćne ili paše od uljane repice nastupi bespašni period koji može zaustaviti razvoj, zbog velike potrošnje hrane za leglo. U tom slučaju treba se pobrinuti za prihranu šećernim sirupom.
Svakako su društva“ izimila“ sa različitim jačinama u proleće. U koliko se opredeljujete da ona jača društva koja su izimila budu nosioci medobranja na bagremu, onda ni po koju cenu iz ovih jačih društava ne uzimajte leglo i pokušavate da pojačate slabija društva! Umesto jednog jakog koji će doneti prinosa, imaćete dva slabija ili osrednja društva sa slabim unosom meda po sanduku. Ovo „izjednačavanje“ društva možete uraditi nakon ili najpovoljnije u toku bagremove paše. Oduzimajući ramove sa zatvorenim leglom iz jakih društava i dodavanjem slabijim, radi izjednačavanja, je poželjno uraditi jedino u toku same bagremove paše, nikako ranije. Zato što se počeci prirodnog rojenja pčela u našim krajevima poklapa sa sredinom i krajem bagremove paše! U koliko jako društvo nije dobilo nagon za rojenjem ili nije ušlo u pripremu za rojenje (jako važan detalj), poželjno je da od izuzetno jakih društava oduzmete ram ili dva rama sa zatvorenim leglom i na njihova mesto dodate prazne ramove,kako bi na ovaj način sprečili prekomeran broj pčela koja će egzistirati. Ako svakodnevno imate uvid u vašem pčelinjaku, svakako ćete ovim potezom postići dvostruki efekat. Sprečićete prirodan nagon za rojenjem jakih društava i u isto vreme ćete pojačati slabija društva. Imajte u vidu da samo jedan dan zakašnjenja može dovesti do nezaustavivog nagona pčela ka rojenju. Zapamtite da je uvek bolje imati jedno jako društvo nego li tri slaba.