Koja je najbolja zaštita korenastog povrća

 

Povrće nije omiljena poslastica samo glodara već i mnogih fitopatogenih gljiva koje ih rado naseljavaju i uzrokuju nastanak mnogih bolesti kje ako se na vreme ne otkriju i adekvatno ne tretraju mogu u značajnoj meri smanjiti kvalitet plodova i narušiti ekonomsku isplativost gajenja

Cvekla ukusna i za napasnike

Kada se cvekla poseje, može se pojaviti palež klica. Iz posejanog semena klice slabo niču ili, kada niknu, stabljičice pocrne i omekšaju, klonu i osuše se. Uzrok tome je više gljivica koje se nalaze u zemljištu, a najčešće je Phoma betae koja se prenosi i semenom. Zato, bi seme pre setve trebalo zaprašiti, i pobrinuti se da setva ne bude gusta i duboka, a zemljište pripremiti što bolje, da biljke brze niknu.
Krastavost korena uzrokuje gljiva Streptomices scabies, koja ume da napravi štetu i na krompiru. Veći ili manji deo zadebljalog korena bude krastav ili smeđecrn, udubljen i raspucan. Do oboljenja dolazi naročito u vreme hladnih i vlažnih prolećnih ili letnjih meseci. Bolest nije pogubna za prinos, ali se takva cvekla teže prodaje.
Pegavost lista prouzrokuje gljiva Cercospora beticola, poznata po štetama koje pričinjava šećernoj repi. Na starijem prizemnom lišću pojavljuju se sitne okruglaste pege sive boje, oivičene mrko crvenim rubom. Pege se postepeno šire, međusobno spajaju i zahvataju skoro celu lisnu površinu, zbog čega se lišće suši. Pege se sa donjeg šire na unutrašnje, mlađe listove. Kišne kapi leti su najčešće prenosilac patogena, koji se održava i prenosi zaraženim biljnim ostacima i semenom cvekle. U slučaju jake zaraze, koren cvekle se slabo razvija, a usled obnavljanja, osušenoh lišća veličina i kvalitet korena je loš.

Ilustracija: cvekla, foto: pixabay.com,
Ilustracija: cvekla, foto: pixabay.com,autor: alex 80

 

Šargarepu obožavaju muve

Šargarepin miner (Napomyza caratae): Muva polaže jaja u mala ububljenja na donjoj strani listova. Najčešće samo prva generacija, koja se pojavljuje početkom maja prouzrokuje štetu. Larve se kroz lisnu dršku ubuše i u koren. Radi preventive za šargarepu su potrebna provetrena mesta, a ne gajite je posle celera. Sejte je pored redova crnog i belog luka, žalfije, ili praziluka koji odbijaju minera. Izostavite đubrenje stajnjakom jer on privlači muve. Biljke bi trebalo prskati uvarkom od crnog ili belog luka, svake dve do tri nedelje, počev od polovine maja do kraja jula. Oštećene biljke uklonite sa leje, a sledeće godine, na tom mestu zasadite crni ili beli luk.
Šargarepina muva (Psila rosae) polaže jaja na korenov vrat ali i u zemljišne pukotine u blizini biljaka. Larve oštećuju korenove, pre svega u donjem delu. Šargarepu sejte što je moguće ranije. Napadnute šargarepe ne smeju dospeti na gomilu za kompostiranje. Ostale mere su kao kod šargarepinog minera.

Peršun

Peršun se ne sadi na isto mesto bar četiri godine. Za klijanje mu treba dobra vlaga. Leje se mogu pokriti lakim materijalom za pokrivanje dok biljke ne dobiju 2 – 4 prava lista.
Pegavost lišća izazivaju gljive Septoria petroselini i Carcospora sp.Oboljenje se javlja u kasno leto i u jesen, posle toplih pljuskova, kada se peršun teško suši. Peršun ne treba sejati pregusto, a redovi ne bi trebalo da se sklapaju.

Ilustracija: peršun, foto: pixabay.com, autor: AllNikArt
Ilustracija: peršun, foto: pixabay.com, autor: AllNikArt

Celer

Oboleva preko semena
Pegavost listova celera izaziva gljiva Septoria apicola. Najčešće se prenosi semenom ali i preko biljnih ostataka iz prethodne sezone. Biljke mogu biti zaražene veoma rano a, potom sa biljke na biljku zaraza se prenosi pomoću vode. Bolest se veoma brzo širi ako su biljke gusto posejane i ako ima dosta padavina. Lišće može sasvim da propadne. Ne zalivajte ga orošavanjem. Redovno kontrolišite zasad i uklanjajte zarazeno lišće. Bitan je plodored i upotreba otpornih sorti.
Celerova muva (Acidia heraclei): U maloj bašti, lakše je biljke pregledati i ono, koje je muva napala, ukloniti ili larve zgnječiti.

1

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *